ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: SO Sremska Mitrovica i Istorijski arhiv Srem
Godina izdanja: 1994.
Povez: Broširan sa klapnama
Format: 24 cm
Broj strana: 130
Stanje: Veoma dobro

Katastrofalni poraz Timočke divizije I poziva tokom prelaska Save i pokušaja proboja u Srem 1914.

Bitka na Legetu ( Bitka kod Čevrtnije ) vodila se u Sremu između srpske i austrougarske vojske 6. septembra 1914. godine. Na zahtev saveznika, ovo je bio prvi prodor srpske vojske na sever u okviru Sremske ofanzive. Tom prilikom je u pokušaju forsiranja Save poginulo ili zarobljeno 6.500 boraca Timočke divizije prvog poziva. Do kraja 20. veka ovaj događaj nije bio poznat široj javnosti.

Bitka na Legetu 1914. godine odigrala se u okviru prve austrougarske ofanzive na Srbiju i vezana je za srpski pokušaj da posle Cerske pobede prenese dejstva na levu obalu Save, u Srem. Leget je nizijski potez i rečni ada/prostor kod sela Kupinovo, blizu ušća Bosuta, gde su Sava i njene rukavce, nasipe i močvarne terene činili prirodnu prepreku, ali i opasnu zamku za jedinice koje bi se našle odsečene od prelaza. Srpska Vrhovna komanda je u septembru 1914. procenila da bi prodor u Srem mogao da rastereti pritisak na frontu, uznemiri pozadinu austrougarskih snaga i politički pokaže inicijativu, pa je naređeno prelaženje Save na više mesta. U tom talasu prelaza jedan od glavnih oslonaca trebalo je da bude upravo sektor Kupinova i Legeta, gde su srpske jedinice, uz veliki napor, uspele da se prebace čamcima i pontonima, formirajući mostobran na sremskoj strani.
Međutim, mostobran na Legetu od početka je bio krhak. Reka je bila nepredvidljiva, prelazni materijal ograničen, a veze i snabdevanje preko Save nesigurni i sporo uspostavljani. Niska, otvorena ravnica nije pružala dovoljno zaklona, pa je austrougarska artiljerija mogla da gađa prilaze i sam mostobran, dok je pešadija pripremala protivudar. Srpske trupe su, uprkos početnim uspesima i prodorima ka unutrašnjosti Srema, bile izložene koncentrisanom vatrenom dejstvu i postepenom obuhvatu. Kritičan trenutak nastao je kada je austrougarski napad presekao i uzdrmao srpski raspored, a prelazi preko Save postali neupotrebljivi ili nedovoljni za organizovano izvlačenje većeg broja ljudi. U takvim okolnostima deo srpskih jedinica bio je primoran na povlačenje kroz močvaru i preko rukavaca, pri čemu su mnogi stradali u vodi, pod vatrom ili u pokušaju da se domognu čamaca, a značajan broj je zarobljen.
Iako po obimu ne može da se poredi sa Cerom ili kasnije Kolubarom, bitka na Legetu ostala je upamćena kao jedan od najtežih i najtragičnijih događaja srpskih prelaza preko Save u 1914. godini, jer je pokazala koliko je teško održati mostobran u ravničarskom, rečnom prostoru bez dovoljno artiljerije, pontonske opreme i rezervi za brzo pojačanje ili izvlačenje. Taktički, srpski upad u Srem nije postigao trajniji rezultat i ubrzo je obustavljen, a težište borbi se ponovo pomerilo na odbranu unutrašnjosti Srbije. Istorijski, Leget je postao simbol rizika ofanzivnih zamisli u uslovima ograničenih resursa i stalne pretnje da reka, koja je trebalo da bude put u napad, postane prepreka povratku. U kolektivnom sećanju, posebno u Sremu i u mestima uz Savu, Leget je ostao obeležje stradanja i opomena o ceni koju plaćaju jedinice kada se nađu „iza vode“, bez čvrste veze sa sopstvenom obalom.