ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vladimir Oreški, Milan Nikolić - Sibirski pečat
SNL, Zagreb,1983
258 str.
tvrdi povez
stanje: dobro

Memoari Agate Oreški, jedine žene iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora.

SADRŽAJ
Predgovor
Uvodna napomena
Prvi deo: MIŠKO
Susret u bolnici
Majka Ana
Kako je Agata postala Jagica
Ti si Vladimir!
Vojnikova žena
Buket i čokolada
Portret jednog policajca
Otmica Vilima Horvaja
Paja i Anka
Meduza i njegova verenica
Obruč se steže
Poslednji oproštaj
Ti moraš da živiš!
Pogledaj svoju braću!
Drugi deo: MOSKVA
Beg preko granice
Ruski rulet na Staljinov način
Kidnapovanje po direktivi
Vladina priča iz doma
Treći deo: SIBIR
NKVD čestita Osmi mart
Sibirski kapoi
Visoka škola sadizma
Zborno mesto države Gulag
Marš kandidata za propast
Hladni tuševi
Ledeni krematorijum
Logor smrti bez groblja
Dimitrov moli za mene
Lidijina ljubavna priča
Aplauzi Staljinu
Rođeni u žici
Iskrivljena ogledala
Četvrti deo: POVRATAK
Vlado na frontu
Razgovor kod Veljka Vlahovića
Vlado, ja sam tvoja majka!
Žica u duši

Rukovodeći se humanitarnim razlozima, Centralni komitet KPJ - po prij’edlogu svog tadašnjeg novog člana Josipa Broza - po­slao je 1935. godine Agatu Oreški, udovicu poginulog sekretara SKOJ-a Mije Oreškog, sa njenim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez.

Tako je Agata iz­bjegla progone i neimaštinu u Jugoslaviji, ali je uletila direktno u strahote Staljinovih »čistki«. Najprije su joj oteli dijete, zatim su je uhapsili, pa mučili i tukli, beskrajno preslušavali, tjerali da prizna kako je neprijateljski špijun i napokon je, bez njena priznanja, osudili na 8 godina borav­ka u konclogoru. Zašto?

Agata Oreški Jaga (1906-1991) je bila hrvatska komunistkinja i revolucionarka poznata kao `jedina žena iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora`.
Bila je žena ubijenog sekretara SKOJ-a Mija Oreškog.
Biografija
Agata Oreški rođena 31. V 1906. u mestu Vuglovec, općina i srez Ivanec.
U Zagrebu je bila fabrička radnica i aktivistkinja radničkog pokreta. Odmah po zavođenju šestojanuarske diktature 1929. godine i otežanog ilegalnog rada u Zagrebu, zajedno sa svojim mužem Mijom Oreškim, sekretarom ilegalnog SKOJ-a, prelazi u Samobor, gde postaje centar njihovog delovanja.
Kada je policija, 27. jula 1929. godine opkolila kuću u Samoboru u kojoj su Agata i Skojevci tajno boravili, njen muž i drugovi su pružili otpor i u sukobu s policijom poginuli. Dok je trajala pucnjava, Agata je pritrčala arhivu u zapalila ga u peći. U pucnjavi je i ona ranjena, nakon čega je uhapšena.
U zatvoru je bila do 1931. godine, nakon čega nastavlja sa aktivizmom. Zbog stalne opasnosti od policije i progona, na inicijativu Josipa Broza, CK KPJ poslao je 1935. godine Agatu Oreški s njezinim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez. Radila je u fabrici u Ordžonikidzeu.
1938. godine je za vreme Staljinovih `čistki` uhapšena i odvedena u Sibir, gde je provela osam godina. Bila je zatvorena je u zatvoru u Brjansku, u sabirnom logoru Arhangelsk, u logoru smrti Papinka i logoru Talaga.
Njen sin Vladimir Oreški je u odsustvu majke živeo po raznim dečijim domovima, a 1944. godine (kao petnaestogodišnjak) stupio je u jugoslovensku tenkovsku brigadu, formiranu u SSSR, i sa njom došao u Jugoslaviju.
Agata Oreški je puštena na slobodu 1947. godine, nakon čega se vratila u Jugoslaviju. Po povratku u zemlju Agata Oreški nije primljena s dobrodošlicom, naišla je na sumnje i podozrenja, nije zatvarana ni proganjana, ali joj nije ukazivana nikakva pažnja; izbegavali su je, prepuštali je samoj sebi. Dugo godina nije htela javno progovoriti o svojoj tragičnoj sudbini. Naposled je popustila i progovorila sinu, koji je zabeležio njene uspomene i objavio ih posle njene smrti.
Umrla je 1991. godine. Sahranjena je na groblju Mirogoj u Zagrebu.