Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-515-1523-4 978-86-6195-164-0 978-86-515-1493-0 978-86-515-1494-7 978-86-6195-165-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

DRAGUTIN PAUNIĆ
MILIJA ĐORĐEVIĆ

SRPSKA SELJAČKA TRILOGIJA - priče solunaca

1. Tri sile pritisle Srbijicu
2. Srbijice, dušo gorka
3. Kad su vojske prolazile

Izdavač - Prometej, Novi Sad; Radio televizija Srbije, Beograd

Godina - 2019

356 + 384 + strana

21 cm

Edicija - Srpska seljačka trilogija

ISBN - 978-86-515-1523-4 978-86-6195-164-0 978-86-515-1493-0 978-86-515-1494-7 978-86-6195-165-7

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
NEMANJA DEVIĆ - Vitezovi u opancima
DRAGIŠA VITOŠEVIĆ - Zlatna knjiga o `veličini malenih`,
MITAR NIKOLIĆ - Državni konj
RANKO ALEKSANDROVIĆ - Izgibija na Mačkovom kamenu
RADOJICA PETROVIĆ - Ničeg boljeg od slobode
LJUBOMIR BATINIĆ - Bila greška
DANILO KUZMIĆ - Ode moja Karađorđeva zvezda
TIHOMIR MILJKOVIĆ - Nosimo vojvodu Putnika
DRAGOLJUB STOJANOVIĆ - Neću da ostanem u ropstvu
SVETOZAR ALEKSIĆ - Zemlja je gorela
MILAN GAJIĆ - Gladna vojska ide
RADOSAV MARKOVIĆ - Doneo živog Bugarina
ŽIVOTA PANTIĆ - Mi uknemo bombama
ŽIVADIN ČOKIĆ - Nema Solunac, nema begunac
ŽIVKO AVRAMOVIĆ - Ko želi rat - u kući mu bio
MILUTIN MATEJIĆ - Tera vojska politiku
BOŽIDAR MILIĆ - Nađe me tifus
LJUBOMIR TODOROVIĆ - Moj brat Dragomir
ŽIVKO ANĐELKOVIĆ - Ciknu truba juriš
DRAGOMIR ĐORĐEVIĆ - Čuvari `Crne ruke`
ČEDOMIR MILANOVIĆ - Kola
MIHAILO MILOJEVIĆ - Šta znači granata
LJUBOMIR PAVLOVIĆ - Sve gole, sunce žarko
DANILO RADOJEVIĆ - Bio sam umro
VIĆENTIJE JEVĐENIJEVIĆ - Na vodi ljudi
VLADIMIR MILANOVIĆ - Crni barjaci
VLADIMIR MITROVIĆ - Planina na planinu
JOSIF PAVLOVIĆ - Đaci u Francuskoj
JOVAN CARIĆ - Tamo je Srbija
MILOVAN MATIĆ - Video sam
Pripovedači
MILUTIN SREĆKOVIĆ - Seljaci kao ratnici i pripovedači
Beleška o autorima

MILUTIN SREĆKOVIĆ - Arhetipska knjiga srpskog naroda
DRAGIŠA PAVLOVIĆ - Osam godina vojevanja
DRAGOLJUB MIJATOVIĆ - Idi kući Dragoljube
PETRONIJE MARKOVIĆ - Preko Save i natrag
DRAGOLJUB RADOJKOVIĆ - Srbijico, dušo gorka
MIJAILO RAKIĆ - Lisko
DANILO MASLAĆ - Da ustavimo silu
MILUTIN RISTIĆ - Braćo, vaša pobeda
VITOMIR ĐORĐEVIĆ - Kolo
ŽIVOJIN JOVANOVIĆ - Žira Lenin
VLADIMIR UROŠEVIĆ - Idem i spavam
JELISAVETA DOJKIĆ - Bolničarka srpske vojske
JANIĆIJE ZDRAVKOVIĆ - Pobeg-zrno
VELIMIR ILIĆ - Konjovoci
ALEKSANDAR JANKOVIĆ - Primi pozdrav od ratnika
DESIMIR MILENOVIĆ - Na Kajmakčalanu
ŽIVOTA TODOROVIĆ - Šta san prikaže
BRANKO ČOLIĆ - Ljudi naročito dobri
ALEKSANDAR KARIĆ - Idemo da se vratimo
SVETISLAV KOVAČEVIĆ - Voz se sjuri u Nišavu
ČEDOMIR LAZAREVIĆ - Nije vreme za počasti
MILORAD OBRADOVIĆ - Nasukala se lađa
RADOVAN SPASOJEVIĆ - Barut
Pripovedači
Pogovor autora
Beleška o autorima


DRAGUTIN PAUNIĆ - Uvod u čitanje ratnih dnevnika
VOJISLAV DANILOVIĆ - Iz balkanskog rata
MILOJE VASILJEVIĆ - Dnevnik oficira
JELISIJE ANDRIĆ - Pesnik na vojištu
MILIVOJE HADŽI PERIĆ - Zarobljenik 31146
ALBERT RAJH - Sa svojim korpusom kroz srbiju
DRAGIŠA VITOŠEVIĆ - Ratna drama u pet činova
MILUTIN SREĆKOVIĆ - Prilog srpskoj istorijskoj svesti
Beleška o priređivaču



`Na prvi pogled , ova knjiga bila bi samo još jedno u nizu svedočanstava o velikom ratovanju i velikog izgibiji srpske vojske i naroda 1912–1918. godine, posebno o „Albanskoj golgoti“. Uistinu, pred nama je sasvim neobičan i upravo jedinstven poduhvat, o kojem se odmah može kazati nešto što se retko, a još ređe s punim opravdanjem, daje reći: u pitanju je podvig i događaj.

Ovde, Dragutin Paunić i Milija Đorđević postavili su sebi jedan, reklo bi se, dosta skroman zadatak, koji će se pak pokazati od neslućenih vrlina i vrednosti. Oni nisu tražili ni birali već su naprosto uzeli i porazgovarali (mora se dodati: vrlo iskusno i vešto, znalački!) sa svima preživelim ratnicima svoga kraja, Donje Jasenice, što će izneti njih 28 na broju, čije su ispovesti ovde verno skinute s magnetofonske trake.

Osobenost ove knjige nije samo u neobičnosti onog što iznosi, u doživljaju strahovitog ratnog vihora, propasti i uskrsnuća, nego, još više, u krajnjoj običnosti njenih kazivača: sve su to, sem dva-tri izuzetka (koji gotovo ničim ne odudaraju od drugih), prosti „redovi“ i seljaci (najveći čin, i to stečeni, jeste narednik), bez priznanja i odlikovananja (samo jedan je bio dobio Karađorđevu zvezdu pa je, plah, izgubio). A ipak to je čudo, i to dvostruko: skoro svi oni su pravi borci i junaci, i skoro svi istinski, rođeni pripovedači! Dajući nam samo zbir i prosek, priređivači ove knjige otkrivaju i potvrđuju zadivljujuću činjenicu: da je taj zbir i prosek u svakom slučaju bio vrlo visok! (Dragiša Vitošević)


Srbijice, dušo gorka je knjiga bez tanke priče. Njeni tvorci su pričaoci od retkog dara, od epskog majstorstva, do smisla za meru iz kojeg se razvija unutrašnji tonus priče. Pripovedajući o onom što je bilo apsolutna stvarnost njihovog ratničkog i paćeničkog života, oni ništa nisu domislili ni dopunili: sve se u ovim pričama dogodilo onako kako kazuju sadržaji njihovih fabula. Ali ako je stvarnost u toj meri fantastična, sve do tada nezamisliva kao lična civilizacijska stvarnost čoveka, da je upravo ova fantastika konkretnog otvorila široke mogućnosti imaginacija onog koji priča, njegovoj pripovedačkoj invenciji, koja je iz doživljenog vršila izbor po umetničkoj vrednosti i tako stvorila često čudesne građevine ove proze. Maštovitost pripovedačkog postupka nadišla je neumoljivu stvarnost života upravo u meri koja je bila neophodna da se utemelji stvarnost priče i u njoj slože sudbinske slike čovekovih stradanja, njegove nužnosti i klonuća, nade i očajanja, da se između života i smrti uhvati nevidljivi, „iracionalni ostatak“ ljudske prirode, u kome je sadržana najveća količina čovekove ličnosti. Dok su se tvorci ovih priča svesno odlučivali za prizore stvarnosti u svojim doživljajima rata, njihova stvaralačka podsvest transponovala je te priče u umetničku prozu, živu u slici i neponovljivu u izrazu, čistu u zvuku i veoma prostranu u horizontu svojih tematskih dobačaja.
Sa mnogo teorijski valjanih argumenata može se dokazati da su priče u ovoj knjizi umetnička proza od naročite kakvoće, da su proizvod narodnog duha koji poima život u obliku jedinstvene umetničke samobitnosti. I u tom smislu pojava ove knjige je višestruko značajna. Oni koji ove priče kazuju kao svoje životno i istorijsko saznanje, nisu samo junaci priče, oni su, pre svega drugog, njeni graditelji, kojima je sopstveni život poslužio kao građa. (Milutin Srećković)


Knjiga Kad su vojske prolazile Dragutina Paunića koliko neobična, toliko je i retka po rezultatima svoje ostvarenosti. Sakupljajući ratne i zarobljeničke dnevnike koji govore o godinama balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, priređivač je imao sreće da naiđe i na različite profilacije ratnih viđenja, pa se tako njegova knjiga „složila” iz dnevnika seljaka, oficira, pesnika, ratnog zarobljenika i nemačkog okupatorskog vojnika koji je kao ratni slikar vodio dnevnik o svom prolasku kroz Srbiju. Tako njihovi zapisi liče na pet uzbudljivih poglavlja ogromne ratne drame, čiji se junaci bore za svoju zemlju, svoju čast, svoj opastanak, ili pak izvršavanje svojih ratnih zadataka.
Paunićeva knjiga otvara nekoliko značajnih horizonata svojih sadržaja. Ona je, pre svega, zasnovana na fakticitetu subjektivne impresije učesnika u ratu, na onom što je neponovljivo kao čovekov individualni kontakt sa istorijom, pa su tako njena antropološka i psiho-emocionalna značenja od posebnog kvaliteta za razumevanje ratom zahvaćenog i egzistencijalno pometenog čoveka, koji najčvršći oslonac mora naći u sebi. U njoj se čovekov napor da razume svoje vreme i sebe u njemu pokazuje kao aksiološka provera identiteta, kao odnos pojedinca i ljudske zajednice. Ali od posebne vrednosti je napor svakog od autora ovih dnevnika da sabere život u najličnijoj vizuri događaja i da na taj način pojmi strahote rata, bilo da ih doživljava kao metafiziku zla, ili ih prevodi u humanistička moranja kojima služi ciljevima domovine.

Knjiga Kad su vojske prolazile imala je pravog priređivača. Njegov napor je ozbiljan prilog našoj istorijskoj svesti, višeznačni doprinos da se povesnica srpskog naroda osvetli iz izvora koji su se u samom tom narodu otvorili. (Milutin Srećković)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.