ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

KOSTA DINIĆ

SRPSKA PISMA IZ KONGA

Izdavač - Muzej afričke umetnosti, Beograd

Godina - 1994

26 strana

29 cm

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja


`Kosta Dinić, lekar, političar (Brusnica kod Gornjeg Milanovca, 20. VIII 1854 – Beograd, 18. I 1907). Upisao se na Prava na Velikoj školi u Beogradu 1871. ali, budući da se rano počeo baviti politikom (pisao kritičke antivladine članke u novinama), a i porodica je podržavala Karađorđeviće u obrenovićevskoj Srbiji, morao je da napusti studije. U Alavantićevoj aferi 1874. bio je uhapšen i okrivljen za veleizdaju. Prešao je u Zemun i 1875. otišao u Nevesinje i učestvovao u Bosansko-hercegovačkoj buni protiv Turaka. Tada se upoznaje s knezom Petrom Karađorđevićem, koji je pod pseudonimom Petar Mrkonjić pomagao, organizovao i bio aktivni učesnik bune. S njim odlazio u Rijeku i Beč radi nabavke oružja i municije. Posle toga otišao je u Pariz, pa je u periodu 1878–1888. studirao medicinu i odbranio disertaciju „Fiziološka aktivnost i terapijski značaj kefira u obliku gljive, poreklom sa Kavkaza, u mlečnom šampanjcu`. Vratio se i službovao u Srbiji. Bio je član Radikalne stranke, pa je u Čebinčevoj aferi 1894. uhapšen i osuđen na dve godine zatvora (za zaveru protiv kralja Aleksandra Obrenovića 1895), ali sledeće godine pomilovan. Zatim otišao u Ženevu i postao privatni lekar kneza Petra Karađorđevića. U Belgiji je bio raspisan konkurs za lekara Društva železnice za rad u belgijskoj koloniji Kongo u Africi. D. je bio prvi srpski lekar koji je radio u tropskoj Africi (1897–1902). U Kongu opisuje teške oblike zapaljenja pluća, iscrpljujuću malariju, koju je lečio kininom, a obe ove bolesti je i sam preležao. Zapažao promene na koži kod radnika na železnici, koje je kasnije njegov prijatelj i austrougarski doktor Moric Kapoši opisao kao Kapoši sarkom. U Kinšasi osnovao bolnicu i u njoj bio ne samo lekar nego i sanitetski nadzornik i sudija lokalnim afričkim plemenima. Izučavao etnografiju, afričku civilizaciju kongoanskih plemena, te insekte (napravio kolekciju leptira) i ptice (doneo zbirku jaja tropskih ptica). U Srbiju se vratio juna 1903, posle Majskog prevrata. Postao je sekretar, lični i porodični lekar, pratilac na putovanjima i čovek od poverenja kralja Petra I Karađorđevića, a brinuo se i o kraljevoj porodici. Sakupljene predmete iz Konga doneo je u Beograd. Deo je držao u svom stanu u Njegoševoj ulici (razoren bombom u I svetskom ratu i opljačakan), a drugi deo dao za zbirku Kralja Petra I. Muzeju srpske zemlje u Beogradu poklonio je 1903. zbirku jaja afričkih ptica koja se sada čuva u Prirodnjačkom muzeju, dok Vojni muzej u Beogradu čuva zbirku oružja poreklom iz Konga. Zbirka leptira je nestala. Danas se u Muzeju afričke umetnosti (Zbirka Vede i dr Zdravka Pečara) čuvaju mnogobrojni njegovi trofeji iz Konga. O D. su organizovane dve memorijalne izložbe: prva 2012. u Gornjem Milanovcu u Muzeju rudničko-takovskog kraja, a druga 2014. u Beogradu, u kući Kralja Petra I Karađorđevića. Nosilac je Karađorđeve zvezde.`


Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.