| Cena: |
2.990 din
(Predmet nije aktivan)
|
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Post Express |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem |
| Grad: |
Beograd-Ralja, Beograd-Sopot |
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx
Srbije žalosno ponovno porobljenje 1813. godine
manji format
tvrd povez
Službeni glasnik
ilustrovana
2009g
250 strana
KAO NOVA
Srbije žalosno ponovno porobljenje 1813. godine
zašto i kako?
Borisav Čeliković(autor)
Izdavač: Službeni glasnik
Fototipsko izdanje prve srpske zabranjene knjige (1815), dopunjeno adaptiranim prevodom na savremeni srpski jezik i tekstovima koji podupiru u izvorniku iznete teze o unutrašnjim i međunarodnim razlozima propasti Prvog srpskog ustanka. Pogovor Milovana Vitezovića osvetljava tajne nastanka i autorstva ove knjige.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Prvi srpski ustanak , Istorija Srbije
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija
Србије жалосно поновно поробљење 1813. године : зашто и како?
Крајем 1813. године, свега два-три месеца по слому Карађорђевог рата, један човек је сео да напише шта се и како се десило. Човек се труди да што верније пренесе догађаје и користи дијалог као форму писања, дијалог мајке Србије и сина Србина. Сама пословица на почетку књиге, „Заклела се земља рају да се све тајне знају” довољно говори.
Син, очигледно врло упућен у све догађаје, објашњава како се све срушило, а да није било склоно паду. Воље за борбу није недостајало. Војске је било више него икад током рата, пошто је у Србији тада било више од 50.000 бораца под оружјем, углавном врло искусних и вичних војевању. Није у питању била ни неприпремљеност за турски напад с неколико страна. Сви путеви којима је турска ордија могла да провали у Србију били су запречени, подигнуто је шеснаест шанчева, сва погранична места су утврђена, повезана и добро снабдевена храном и муницијом, како би могли да одоле сталним нападима, па чак и опсадама. Оружја није мањкало. Било је и топова, правих гвоздених топова. Сви знамо за приче о трешњевим, дрвеним топовима на почетку, али по писању овог врло обавештеног учесника, на крају је било више од 100 пешадијских и 600 укопаних топова у шанчевима. Однос снага разумљиво да није био повољан, али тако је било током целог рата, и Срби су се успешно носили са тиме. Па шта је онда, кад је све било тако?