Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-83623-14-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Rajić, Jovan, 1726-1801
Naslov Nemanjići ; Mrnjavčevići i Grbljanovići ; Brankovići / Jovan Rajić ; predgovor Sima Ćirković
Omotni naslov Istorija slovenskih naroda
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2003
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zlatousti, 2003 (Beograd : Caligraph)
Fizički opis 638 str. : ilustr. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Ćirković, Sima M., 1929-2009 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSrpska istorija
(karton)
Napomene Kor. stv. nasl.: Istorija slovenskih naroda
Tiraž 300
Jovan Rajić i počeci moderne istoriografije kod Srba: str. 7-21
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst.
Fototipsko izd. iz 1794.
Predmetne odrednice Branković (porodica) -- 14-17. v.
Srbi -- Istorija
Vladari -- Srbija -- Srednji vek
Srbija -- Istorija -- Srednji vek

Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 21. septembar 1726 – Kovilj, 22. decembar 1801) bio je srpski kaluđer, istoričar, pisac i pedagog.
Biografija
Jovan Rajić bio je sin Radoslava Jankovića, poreklom iz Vidina. Rođen je u Karlovcima kao prvi sin u porodici „Raje Vidinca“, po čijem je nadimku kasnije formirao prezime Rajić. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu u slovensko-latinskoj školi, a gimnaziju je pohađao u Komoranu kod jezuita. Kako su pokušali da ga prevedu u katolicizam, napustio je školu i prešao u Šopron, gde je nastavio školovanje u protestantskoj gimnaziji.
Posle mature otišao je u Rusiju, gde je studirao u Kijevu i Moskvi, završivši duhovnu akademiju. Po povratku u Karlovce nije uspeo da pronađe zaposlenje, pa se ponovo vraća u Rusiju. Kasnije odlazi na Svetu Goru, gde je prikupljao istorijsku građu po manastirima. Po povratku 1758. godine radio je kao nastavnik u Karlovcima, Temišvaru i Novom Sadu. Zamonašio se 1772. godine u manastiru Kovilju, gde je kao arhimandrit ostao do smrti.
Bio je jedan od najuglednijih teologa svog vremena, nazivan i „srpskim Zlatoustom“. Posebno se bavio odbranom pravoslavlja i pitanjima odnosa prema unijaćenju.
Delo
Rajić je najviše pisao bogoslovska dela: „Катихизис“, kao i brojne crkvene istorije, obredne knjige i polemičke spise.
Njegovo najznačajnije delo je kapitalna istorija: „Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов“ (Beč, 1794–1795), prvi veliki pokušaj da se istorija južnoslovenskih naroda prikaže sistematski i na osnovu pisanih izvora.
U književnost spadaju i njegova dela: „Бој змаја с орлови“, „Трагедија цара Уроша“, kao i prerade i zbirke pesama „Во споминанију смерти“ i „На господскија праздники“.
Kao istoričar, Rajić je značajan po tome što je među prvima kod Srba primenio kritički pristup istorijskim izvorima, iako njegova metoda još nije bila u potpunosti naučna. Njegova istorija predstavlja važan korak napred u razvoju srpske istoriografije.
Odabrana dela
„Исторія разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ“, tom I (1794)
„Исторія разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ“, tom II (1794)
„Исторія разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ“, tom III (1794)
„Исторія разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ“, tom IV (1795)

MG P70 (F)