pregleda

Crnaja oteta od zaborava - monografija

Cena:
1.200 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: CC paket (Pošta)
DExpress
Post Express
Organizovani transport
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac Nije trgovac

LukiVikt (1265)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 1597

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis prethodnog vlasnika na predlistu.

Autori: Petar N. Trkulja, Borivoje N. Božić,
Izdavač: Autorsko izdanje - Beograd,
2008. god.
Tvrd povez, 25 cm.
323 str. Ilustrovano

Cazinska buna 1950. godine, s mozgom i akterima operacije u Crnaji, zabeležena je kao prvi slučaj oružane pobune protiv Brozove vizije komunizma na selu, oličenog u `drugarskim` opsadama štala, svinjaca i njiva, i otimanju od seljaka takozvanih viškova proizvoda.


Poslednji bunt Srba iz Crnaje desio se devedesetih godina prošlog veka i to protiv Sarajeva i Alije Izetbegovića. Kada se, nakon Slovenije i Hrvatske, ratna truba oglasila i u Bosni, a s njom počele i podele među muslimanima, Srbima iz Crnaje učinila se sigurnijom budućnost uz miroljubivog Fikreta Abdića nego uz ratobornog Atifa Dudakovića.

Ali, i tu su, nažalost, uknjižili gubitak.
Poslednji Srbin iz ovog sela koje se prostire na površini od 12 kvadratnih kilometara, prešao je reku Koranu 1993. godine.

U Crnaji je ostalo samo pravoslavno groblje i - jedna jedina Srpkinja, pre rata udata za Hrvata. Možda i ona danas zapomaže kao što je nekad davno zapomagala njena daleka rođaka, udajom dospela u ovo selo: `Crna ja, gde sam se udala, crna ja, kako ću kući doći`. Po toj jadikovki, prema jednom od objašnjenja, Crnaja je i dobila ime.
Milan Karanović u knjizi `Pounje u Bosanskoj krajini` izdatoj 1924. godine, navodi, međutim, da je selo nazvano po potoku. Bilo kako bilo, danas je Crnaja naseljena Bošnjacima.

Njeni bivši stanovnici Srbi nadživeli su nekoliko država i vladara, ali nisu uspeli da nadžive SFRJ, državu za koju je život dao skoro svaki drugi Srbin u selu - u Crnaji je u Drugom svetskom ratu poklano i ubijeno 41 posto njenih stanovnika, odnosno 167 muškaraca, žena i dece!

Stravično je kada na početku knjige, želeći da saopšte geografski položaj sela, autori ustanove da u njemu nema ničega osim groblja. To je jedino što je ostalo od srpske Crnaje. Odmah ste saznali njenu sudbinu, primetiće u predgovoru Mile Novaković i nešto kasnije s neskrivenom gorčinom zaključiti: `Autori su svoju Crnaju stavili u knjigu gde joj više niko ništa ne može.`

Komunikacija isključivo porukama na Kupindu. Plaćanje pre slanja. Knjige šaljem kao preporučenu tiskovinu, paket, Post Express-om. Poštarina isključivo na teret kupca. Knjige ne šaljem pouzećem. Za oštećenja nastala u transportu, ne odgovaram, ali ću se truditi da robu zapakujem najbolje moguće, i da je obezbedim od bilo kakvih oštećenja. Šaljem u inostranstvo po cenovniku Pošte Srbije (uplata Western Union-om). Na području Novog Sada preuzimanje knjiga je moguće na adresi koju ćete dobiti porukom (Novo Naselje).

Zbog velikog broja predmeta, molim Vas da pre kupovine proverite da li imam predmet koji želite putem poruke na Kupindu.

Predmet: 83963245
Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis prethodnog vlasnika na predlistu.

Autori: Petar N. Trkulja, Borivoje N. Božić,
Izdavač: Autorsko izdanje - Beograd,
2008. god.
Tvrd povez, 25 cm.
323 str. Ilustrovano

Cazinska buna 1950. godine, s mozgom i akterima operacije u Crnaji, zabeležena je kao prvi slučaj oružane pobune protiv Brozove vizije komunizma na selu, oličenog u `drugarskim` opsadama štala, svinjaca i njiva, i otimanju od seljaka takozvanih viškova proizvoda.


Poslednji bunt Srba iz Crnaje desio se devedesetih godina prošlog veka i to protiv Sarajeva i Alije Izetbegovića. Kada se, nakon Slovenije i Hrvatske, ratna truba oglasila i u Bosni, a s njom počele i podele među muslimanima, Srbima iz Crnaje učinila se sigurnijom budućnost uz miroljubivog Fikreta Abdića nego uz ratobornog Atifa Dudakovića.

Ali, i tu su, nažalost, uknjižili gubitak.
Poslednji Srbin iz ovog sela koje se prostire na površini od 12 kvadratnih kilometara, prešao je reku Koranu 1993. godine.

U Crnaji je ostalo samo pravoslavno groblje i - jedna jedina Srpkinja, pre rata udata za Hrvata. Možda i ona danas zapomaže kao što je nekad davno zapomagala njena daleka rođaka, udajom dospela u ovo selo: `Crna ja, gde sam se udala, crna ja, kako ću kući doći`. Po toj jadikovki, prema jednom od objašnjenja, Crnaja je i dobila ime.
Milan Karanović u knjizi `Pounje u Bosanskoj krajini` izdatoj 1924. godine, navodi, međutim, da je selo nazvano po potoku. Bilo kako bilo, danas je Crnaja naseljena Bošnjacima.

Njeni bivši stanovnici Srbi nadživeli su nekoliko država i vladara, ali nisu uspeli da nadžive SFRJ, državu za koju je život dao skoro svaki drugi Srbin u selu - u Crnaji je u Drugom svetskom ratu poklano i ubijeno 41 posto njenih stanovnika, odnosno 167 muškaraca, žena i dece!

Stravično je kada na početku knjige, želeći da saopšte geografski položaj sela, autori ustanove da u njemu nema ničega osim groblja. To je jedino što je ostalo od srpske Crnaje. Odmah ste saznali njenu sudbinu, primetiće u predgovoru Mile Novaković i nešto kasnije s neskrivenom gorčinom zaključiti: `Autori su svoju Crnaju stavili u knjigu gde joj više niko ništa ne može.` 83963245 Crnaja oteta od zaborava - monografija

LimundoGrad d.o.o.
Vladimira Popovića 6, 11070 Novi Beograd, Srbija, 011 404 78 10

MB: 20083301
PIB: 104085073

Google play App Store Huawei App Gallery

© 2005 - 2026 LimundoGrad d.o.o

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.