Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7738-067-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Fleka na spoljnoj strani knjižnog bloka, unutra dobro.

Autor - osoba Danilevski, Nikolaj Jakovljevič
Naslov Rusija i Evropa / Nikolaj J. Danilevski ; komentari i pogovor S. A. Vajgačov ; predgovor i prevod Pavle D. Ivić
Jedinstveni naslov Россия и Европа. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2007
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit : Dosije, 2007 (Beograd : Dosije)
Fizički opis 468 str. : autorova slika ; 24 cm
Drugi autori - osoba Vajgačov, S. A. (autor dodatnog teksta)
Ivić, Pavle D. (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Strahov, N. N. (recenzent)
Perović, Latinka (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂIstorija ; [Nolit [i] Dosije, Beograd]
ISBN 978-86-19-02399-3 (Nolit; broš.)
978-86-7738-067-0 (Dosije)
Napomene Prevod dela: Россия и Европа / Н. Я. Данилевский
Tiraž 1.000
Slovenofili i N. J. Danilevski u svom vremenu i danas: str. 7-24
Napomena prevodioca: str. 393
Str. 395-412: O knjizi N. J. Danilevskog Rusija i Evropa / N. N. Strahov
Str. 413-417: Nikolaj J. Danilevski i Nikola Pašić / Latinka Perović
Komentari: str. 419-447
Pogovor: str. 449-462
Napomene uz tekst.
Predmetne odrednice Danilevski, Nikolaj Jakovljevič, 1822-1885
Panslavizam
Rusija – Evropa

Knjiga Danilevskog u mojim očima postaje sve važnija i kapitalnija. Ta to je buduća stona knjiga svih Rusa za dugo... Ona se do te mere podudara s mojim sopstvenim zaključcima i ubeđenjima, da sam na nekim stranicama zaprepašćen sličnošću zaključaka... Kako je to radosno osećanje kada sada nalazim ostvarenim gotovo sve to što sam želeo da ostvarim u budućnosti... (F. M. Dostojevski, pismo N. N. Strahovu, 30. marta 1869. godine)

Naše političko veruju jeste: sveslovenski savez pod zaštitom i rukovodstvom Imperatora i Cara ruskog, približno tako kako je uređena Nemačka, ili još bliže i tačnije, kako je pokazao u svojoj knjizi besmrtni ruski pisac Danilevski. Eto u čemu je naše „veruju”, čemu mi težimo i u čemu nas podržava čitav srpski narod. (Nikola Pašić)

U tradicionalnoj recepciji „Rusije i Evrope” Nikolaja Danilevskog uvek se naglašavao izuzetan uticaj ovog dela na ruske i slovenofilske intelektualce širom sveta. S druge strane, „Rusija i Evropa” je u proteklom veku ostavila nesporan pečat na najznačajnije filozofe istorije na Zapadu. Tako je zapamćeno da je ova knjiga imala zapaženo mesto u biblioteci Osvalda Špenglera, tvorca slavnog dela „Propast Zapada”. Danas se može reći da je „Rusija i Evropa” na određen način prethodila, i bez sumnje doprinela, boljem razumevanju mnogo kasnije nastalih poznatih dela savremenih istoričara i geopolitičara, kao što su Semjuel Hantington, Pol Kenedi, Frensis Fukujama ili, pak, Zbignjev Bžežinski.
U žiži političkog i naučnog interesovanja danas našla su se pitanja odnosa Rusije i Evrope ili, šire, pitanja odnosa slovenskog sveta i zapadnoevropske civilizacije. O tim pitanjima raspravljalo se i ranije, u prelomnim istorijskim trenucima kakve su bile revolucije 1789. i 1848. godine, ili kakvo je bilo otvaranje Istočnog pitanja. Iz tih i takvih rasprava u Rusiji je tridesetih godina XIX veka nastala posebna škola mišljenja, poseban socijalno-politički pravac – slovenofilstvo. Nasuprot slovenofilstvu, nastao je drugi pravac – zapadnjaštvo. U središtu spora ova dva pravca bilo je pitanje: treba li Rusija da ponovi put koji su u svom razvoju prošli zapadnoevropski narodi ili samobitnim razvitkom treba da stvori osnove za posebnu slovensku civilizaciju.
Ako i ostavimo po strani pitanje neposrednog uticaja, sličnosti u pogledima Pašića i Danilevskog su frapantne. U čemu se one ogledaju?
Kao i Danilevski, Pašić je Istok i Zapad, Rusiju i Evropu, video kao dva zasebna, suprotna sveta, „koja su bila u neprekidnoj borbi kulturnoj, verskoj i nacionalnoj, i ekonomskoj”. U tom sudaru srpski narod je uvek bio na strani Istoka.
Pašić, dakle, takođe ima u vidu posebnu slovensku kulturu, u smislu posebne slovenske civilizacije, a to je isto što i slovenski kulturno-istorijski tip Danilevskog. Bitnim odlikama slovenske kulture i Pašić je smatrao: pravoslavnu veru, rusku opštinu i mir, odnosno srpsku zadrugu; narodnu državu. Upravo ove karakteristike, i po Pašiću i po Danilevskom, slovenski svet čine superiornim u odnosu na zapadni svet. Pred prvim je budućnost, drugi je osuđen na propast.

Nikolaj Jakovljevič Danilevski (1822–1885) bio je ruski prirodnjak, filozof, istoričar i društveni mislilac, jedan od najznačajnijih predstavnika slovenofilske idejne struje u XIX veku. Rođen je u selu Orehovka u Saratovskoj guberniji u Ruskom carstvu. Školovao se na Carskom liceju u Sankt Peterburgu, a potom je završio studije prirodnih nauka na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, gde se posebno bavio biologijom i agronomijom.
U ranoj fazi života bio je povezan sa liberalnim intelektualnim krugovima, ali je zbog učešća u utopijsko-socijalističkom krugu oko Petraševskog bio uhapšen 1849. godine. Nakon toga je proteran iz prestonice i upućen u unutrašnjost Rusije, gde se okrenuo naučnom radu i državnoj službi. Tokom karijere radio je kao stručnjak za ribarstvo i prirodne resurse, učestvujući u brojnim ekspedicijama i istraživanjima širom Rusije.
Danilevski je najpoznatiji po svom kapitalnom delu Rusija i Evropa (1869), u kojem je razvio originalnu teoriju kulturno-istorijskih tipova. Suprotstavljajući se zapadnocentričnom pogledu na istoriju, tvrdio je da čovečanstvo ne čini jedinstvena civilizacija, već više različitih, autonomnih kulturnih celina (npr. egipatska, kineska, grčko-rimska, germansko-romanska i slovenska). Posebno je isticao da slovenski svet, predvođen Rusijom, ima istorijsku misiju da razvije sopstvenu civilizaciju, različitu od zapadnoevropske.
U njegovoj misli ključnu ulogu ima ideja o cikličnom razvoju civilizacija, koje prolaze kroz faze nastanka, uspona i opadanja. Smatrao je da je zapadna (germansko-romanska) civilizacija u fazi opadanja, dok je slovenska tek u fazi razvoja i da joj pripada budućnost. Ovakvi stavovi snažno su uticali na rusku političku i kulturnu misao, kao i na kasnije teorije civilizacija, uključujući dela Osvald Špengler i Arnold J. Toynbee.
Pored filozofskih radova, Danilevski je ostavio značajan trag i u prirodnim naukama, posebno u oblasti ribarstva i ekonomike prirodnih resursa, gde je važio za jednog od vodećih stručnjaka svog vremena u Rusiji.
Nikolaj Danilevski umro je 1885. godine u Tiflisu (današnji Tbilisi). Njegovo delo ostaje jedno od ključnih u razumevanju ruskog slovenofilstva, geopolitike i teorija civilizacijskog razvoja.

MG P68 (N)