ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nova, nekorišćena

Naučnici Srbije i stvaranje jugoslovenske države : 1914-1920 / Ljubinka Trgovčević
Jezik srpski
Godina 1986
Izdanje [1.izd.]
Beograd : Narodna knjiga : Srpska književna zadruga, 1986 (Ljubljana : Mladinska knjiga)
Fizički opis 359 str.,[1] presavijen list sa mapom ; 21 cm : geograf. karta
Biblioteka Čovek u vremenu
Tiraž 4.000
Spisak skraćenica
Izvori i literatura: str. [339]-348
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registar ličnih imena.
Predmetne odrednice Naučnici -- Srbija -- 1914-1920
Istoriografija -- Srbija -- 1914-1920
Jugoslavija -- Istorija -- 1914-1920

`U leto 1914. nisu ni srpski naučnici, kao ni većina drugih srpskih podanika, očekivali da bi mogao buhnuti novi rat posle tek završena dva balkanska. Veliki broj njih je tokom balkanskih ratova bio na redovnim ili dobrovoljnim vojnim dužnostima, pa su to leto želeli da iskoriste za obavljanje poslova zaostalih zbog ratova. Kao ni srpska vlada, ni oni nisu slutili da bi događaji iz ove godine mogli biti uzrok za neke sukobe i većina je, poštu istoričara Grgura Jakšića, smatrala da se „ne treba bojati nikakvih nereda znatnijih na Balkanu“. Naučnici čiji je rad bio vezan za terenska ispitivanja želeli su da obiću krajeve koji su pripojeni Srbiji po završetku balkanskih ratova, dok su drugi planirali da ovo mirno leto iskoriste za svoje privatne poslove. Istina, bilo je i onih koji su smatrali da toliko potreban mir može nastati jedino u slučaju da Srbija promeni svoju spoljnu politiku. To je bilo mišljenje Konzervativne stranke koju je predvodio profesor Pravnog fakulteta Živojin Perić; on se na osnivačkoj konferenciji stranke u aprilu 1914, zalagao u ime „nacionalne“ politike, za novu orijentaciju srpske vlade koja bi se umesto popuštanja Rusiji više vezala za susednu Habsburšku Monarhiju. Ipak su takva mišljenja bila usamljena, pa je većina intelektualaca prihvatala vladinu spoljnopolitičku orijentaciju.

Takav stepen saglasnosti nije se odnosio na politički život u zemlji, što se prvenstveno ogledalo u pripadnosti različitim partijama. Mada su neki naučnici sledili politiku vladajuće Radikalne stranke, ipak ih je priličan broj bio uz Samostalnu stranku, a takođe nemanji broj nije želeo da ovaj rad vezuje za politiku nego je radije ostajao izvan aktivnog učešća u političkom životu zemlje. Među onima koji su učestvovali u političkom životu bili su najznačajniji Stojan Novaković kao osnivač Naprednjačke stranke, Ljubomir Stojanović, bivši vođa Samostalne stranke iz koje se povukao 1911, i Živojin Perić kao osnivač mlade ali neznatne Konzervativne stranke. Aktivnu ulogu u političkom životu imali su i neki drugi naučnici koji su, u pojedinim periodima, naučne kabinete zamenjivali ministarskim foteljama i poslaničkim klupama ili značajnim položajima u nekoj od partija. Tako je narodni poslanik Momčilo Niničić, profesor Pravnog fakulteta, u toku rata preuzeo resor Ministarstva finansija umesto preminulog Lazara Pačua, a u isto vreme su bili poslanici i nekadašnji profesor primenjene matematike Kosta Stojanović i istoričar Dragoljub Pavlović, dok je njegov kolega Mihailo Gavrilović bio tada poslanik u Crnoj Gori i Vatikanu. `