pregleda

Prilipac - POZEGA - HRONIKA SELA


Cena:
1.999 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac Nije trgovac

berkut1 (2914)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 5270

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dr Radojle Markicevic - Prilipacki dragulji

Izdavacka fondacija Arhiepiskopije beogradsko-karlovacke, Beograd, Prilipac, 2015.
Meki povez, 245 strana, posveta autora, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!
Hronika (istorija) sela.

Прилипац је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 247 становника. Стари назив насеља је Капице.

У селу се сваке године почев од 1995. одржава ликовна колонија.[1] Богородичина црква у Прилипцу је споменик културе, црквена општина у сарадњи са уметничком колонијом додељује награду Печат Кнеза Лазара. У селу се налази археолошки локалитет Велика хумка.

Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Прилипац.
Демографија

У насељу Прилипац живи 263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,5 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Народно предање каже да је храм подигао кнез Лазар Хребељановић након победе над Николом Алтомановићем 1374. године. Избегавши сигурну смрт, захваљујући крсту који је носио на себи, подиже храм у знак благодарности Богу. Најпре то беше манастир и даде му име Прилепац по имену свог места рођења. Временом се у народу одомаћио сличан назив Прилипац, па и село доби исто име уместо некадашњег назива Капице.
Манастир је био три пута рушен и паљен од стране Турака. Последње рушење до темеља било је 1806. године, на други дан Тројица. Предање каже да су Турци тада опколили и запалили цркву у којој се налазио верни народ, који је тога дана дошао на богослужење.

Године 1811. подигнута је нова парохијска црква на темељима потпуно срушеног храма. Данашњи спољни изглед цркве аутентичним чине и неомалтерисани камени споменици, спорадично уграђени у фасаду цркве, који потичу из римског доба. Откуда ови споменици уграђени у цркву? Наиме, управо на овом подручју пожешке котлине постоје значајна археолошка налазишта чак из VI века п.н.е., а и касније из доба Римског царства, што сведочи о изузетно богатој историји овог краја.

pozega, dragacevo...

Slanje POSLE uplate na racun u banci Intesa ili Postnet uplate.

Predmet: 83798197
Dr Radojle Markicevic - Prilipacki dragulji

Izdavacka fondacija Arhiepiskopije beogradsko-karlovacke, Beograd, Prilipac, 2015.
Meki povez, 245 strana, posveta autora, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!
Hronika (istorija) sela.

Прилипац је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 247 становника. Стари назив насеља је Капице.

У селу се сваке године почев од 1995. одржава ликовна колонија.[1] Богородичина црква у Прилипцу је споменик културе, црквена општина у сарадњи са уметничком колонијом додељује награду Печат Кнеза Лазара. У селу се налази археолошки локалитет Велика хумка.

Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Прилипац.
Демографија

У насељу Прилипац живи 263 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,5 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 91 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Народно предање каже да је храм подигао кнез Лазар Хребељановић након победе над Николом Алтомановићем 1374. године. Избегавши сигурну смрт, захваљујући крсту који је носио на себи, подиже храм у знак благодарности Богу. Најпре то беше манастир и даде му име Прилепац по имену свог места рођења. Временом се у народу одомаћио сличан назив Прилипац, па и село доби исто име уместо некадашњег назива Капице.
Манастир је био три пута рушен и паљен од стране Турака. Последње рушење до темеља било је 1806. године, на други дан Тројица. Предање каже да су Турци тада опколили и запалили цркву у којој се налазио верни народ, који је тога дана дошао на богослужење.

Године 1811. подигнута је нова парохијска црква на темељима потпуно срушеног храма. Данашњи спољни изглед цркве аутентичним чине и неомалтерисани камени споменици, спорадично уграђени у фасаду цркве, који потичу из римског доба. Откуда ови споменици уграђени у цркву? Наиме, управо на овом подручју пожешке котлине постоје значајна археолошка налазишта чак из VI века п.н.е., а и касније из доба Римског царства, што сведочи о изузетно богатој историји овог краја.

pozega, dragacevo...
83798197 Prilipac - POZEGA - HRONIKA SELA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.