Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-83505-56-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Niški kulturni centar
Biblioteka Almagest, knj. 1
Povez: tvrd
Broj strana: 199
Pečatirana, vrlo dobro očuvana.

S A D R Ž A J

Amateri i kalendar
Istorija kalendara
UROŠ - trajno rešenje kalendara
Novo ocenjivanje tačnosti kalendara
O reformama kalendara
Primenjeni kalendar
Uskrs kroz istoriju
Ravnodnevnica
Amaterska dostignuća
Uskršnja statistika
Utvrđivanje pokretnih datuma hrišćanskog kalendara

Kalendar se kroz istoriju menjao, prekrajao prema religijama, ekonomskim računicama, volji evropskih osvajača... `Štimovao` se i prema verskim praznicima, značajnim istorijskim događajima, tačnije - kako je kome odgovaralo. Vreme trenutno merimo Gregorijanskim kalendarom, koji zbog svoje nepreciznosti redovno beleži greške u izračunavanju dana. Tako se događa da od proticanja vremena civilizacija redovno `krade` barem po neki dan u godini.

Iako je priznala, nauka do sada nije pronašla idealan kalendar. Sve dok se u koštac sa izračunavanjem tačnog obilaska Sunca oko Zemlje nije uhvatio Nišlija Željko Filipović, i posle 11 godina objavio, kako tvrdi, jedini ispravan vremenski kalendar! Naziv mu je `Uroš` i `beleži` skoro zanemarljivu grešku u mernim jedinicama za kalendar.

- U početku nisam planirao da pravim kalendar, već sam poželeo da se osamostalim za pretvaranje datuma između raznih kalendara i era. Ohrabrenje sam našao u Milankovićevim knjigama `Istorija astronomske nauke` i `Kroz vasionu i vekove`. Najteže mi je bilo dok sam pisao knjigu, jer nisam imao s kim da se konsultujem na temu kalendara.

Toj samoći doprineli su svi odreda: od Vavilonaca i njihovog lunarnog kalendara do Egipćana, koji su se dosetili da izmere proticanje vremena na osnovu ciklusa, prateći ciklične poplave Nila... Grci su popravili svoj kalendar već 593. godine. Solon uvodi lunarno-solarnu godinu od 12 lunarnih meseci, naizmenično ređajući mesece od po 30 i 29 dana, a svake treće godine donoseći trinaesti mesec! Desetomesečna godina je ispravna bila za Rimljane, dok Julije Cezar konačno 46. p.n.e. napušta vavilonski model i za početak godine proglašava 1. januar.

Među domišljatijim rešenjima, autor `Uroša` navodi Turke koji su čak u 15. veku došli na ideju da kalendarska godina traje od 1. novembra do 31. oktobra, odnosno da se završi sa okončanjem poljoprivrednih radova. To je, u praksi, značilo da se kalendar `šminkao` prema finansijskim i poreskim poslovima Osmanlijskog carstva.

Jevreji su apsolutni pobednici u najsloženijem izračunavanju vremena, jer verske praznike prilagođavaju danima, pa Nova godina kod njih, na primer, ne sme da padne u sredu, petak ili u nedelju.

(K-310)