Godina izdanja: 2003
ISBN: 978-86-83097-18-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nikola Gavrilović: UROŠ NESTOROVIĆ : ŽIVOT I DELO

Mek povez, 24cm, 232strane, izdavač: UČITELJSKI FAKULTET - Sombor, 2003.

Урош Стефан Несторовић (Будим, 1765 — Будим, 28. јул 1825) био је српски филозоф, правник, педагог. Нестровић је оснивач прве Српске учитељске школе.

Биографија
Урош Стефан Несторовић рођен је 1765. године у Будиму. Гимназију је завршио у Пешти, филозофију у Вроцлаву и право у Бечу. Пошто је 1791. основана Илирска дворска канцеларија у Бечу Несторовић је постављен за канцелисту и заклетог бележника. Када је 1792. њена надлежност пренесена на Угарску дворску канцеларију у Бечу и Несторовић је премештен. Као политичар близак и одан бечком двору 1796. је именован за угарског дворског агента, а касније и за царског саветника. Током Првог српског устанка Несторовић је био дворски ратни агент, преводећи са српског на немачки Карађорђева поверљива писма за цара Франца I и извештавајући двор о активностима митрополита Стратимировића и других истакнутих клерика и световних лица. Године 1800. био је изабран за почасног грађанина Будима.[1][2]
Пошто је 1810. донета одлука да се реформишу православне школе у Угарској Несторовић је именован за врховног надзорника свих православних (српских, влашких и грчких) школа у Монархији. Истовремено му је поверен и тајни задатак да врховном директору полиције у Бечу грофу Францу Хагеру доставља извештаје о расположењу у свештенству и народу, као и о утицајима страних сила, пре свега Француске и Русије. Митрополит Стратимировић је сазнао за намере Несторовића, и од тада је био изузетно неповерљив према свим његовим поступцима. Након слома Првог српског устанка 1813. године Несторовић је предложио двору да прими српске избеглице, образлажући да би тиме Аустрија добила искусне ратнике и имућне трговце. Ови предлози нису добили сагласност Беча, и његова обавештајна активност је завршена.[2]