Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski

Зло доба Бењамина Калаја – од оријенталног вилајета до европског кондоминијума (зборник текстова)

/ мек повез, 24 цм, стр. 250 /

Од писца „Историје Срба”, у којој је говорио да у Босни живе Срби три вере, па до највећег поборника босанске самосвојности Калај је богумиле прогласио муслиманима, а српску ћирилицу босанчицом. Између Србије и Босне на Дрини је границу установио, да би Србе поделио.

И све док је био протектор у Босни, радио је на сузбијању српског идентитета и културе и њеног утицаја на Србе у Босни. Јачао је „босански“, а потискивао српски језик и писмо, ћирилицу је замењивао латиницом.

И да зло буде веће, када је краљ Милан 1881. године потписао са Бечом тајну конвенцију да Србија нема територијалне претензије у Босни, то даде додатне подстицаје Калају да настави антисрпско ,,калајисање” уздуж и попреко Босне и Херцеговине, у свим сферама друштвеног и јавног живота.

У свом антисрпском ,,калајисању” Босне, Калај удара на све српске симболе, обележја и грбове, па је до те мере ишао да је забранио српска певачка друштва и хорове, сматрајући их опасним, јер је у њима препознао чуваре српске националне идеје и националне свести.

Посебно је водио рачуна о школству и просвети, спречавајући на све начине да се Срби из Босне школују у Србији или Русији. Калај је заговарао да они морају да се школују само у Босни, да би њихово образовање било искључиво под утицајем земаљске власти и Бечког двора.

Он је стога јавно подржавао отворени прозелитизам врхбосанског надбискупа Јосипа Штадлера у Сарајеву, који је био под значајним утицајем папе Лава XIII. Калај је борбом против српске црквене просвете и јерархије Српске Цркве у Босни покушавао да спречи њихов утицај на верско, национално и културно биће српскога народа и да разним финансијским привилегијама створи јаз између клира и народа, посебно између нижег свештенства и народа. Међутим, управо ту ће доживети велико народно противљење и неуспех, јер је народ био чврсто опредељен за своју Православну веру и традицију, а посебно за своју Крсну славу, за коју ни Калај није нашао начина да је укине и обезвреди у свести и срцу српског народа.

Оно што је за Калаја карактеристично је да је он у историји БиХ, а посебно српског народа у Босни, остао упамћен као једна од најнегативнијих личности у новијој историји. Поред до сад наведеног, треба истаћи да је Калај устројитељ и многобројних партија код Срба. Говорио је да су Срби јаке личности и да их треба што више по партијама делити како би они били у сталном сукобу, националном, идеолошком и политичком, потпуно разбијени и као такви лака жртва сваког завојевача.