ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Bogdan K. Zogovic - Bratstvo Zogovici kroz proslost

Autorsko izdanje, Pec, 1997.
Meki povez, korice kao na slici, 93 strane + rodoslov. Poslednja dva lista odvojena od poveza, usled loseg koricenja. Ipak, na mestu su.
IZUZETNO RETKO PRIVATNO IZDANJE!

Krdzici, Cirikovici, Krdzic, Cirikovic, Crna Gora, Crnogorci...

Бајице су насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Налазе се у северозападном делу Цетињског поља, на надморској висини од 700 до 760 метара и данас чине предграђе Цетиња, срастајући постепено са њим. Према попису из 2003. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 805 становника).
Историја

У касном средњем веку, Бајице су село у Цетињском пољу, које је потпадало под област Горње Зете и влашћу породице Црнојевић. У једној повељи Ивана Црнојевића, из 1485. године, помиње се род Бајичића. У овом месту су братства старијег порекла били: Бориловићи, Мусулимовићи и Милошевићи. Вјероватно су сви они, или макар њихово језгро, пореклом од некада јаког рода Бајичића. Главно братство у Бајицама касније постају Мартиновићи, који су доселили из околине Гацка (Великог војводства, односно Херцештва Стефана Вукчића Косаче, у Краљевини Босни) након његовог пада под отоманску власт. У овом месту је рођен Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх (1674-1690) епископ и патријарх аустријских Срба (1690-1706). Из Бајица је и владика Василије Бориловић (Висарион Бориловић Бајица).[1]

Из Бајица су народни хероји Марко, Станко, Блажо и Никола Мартиновић.
Демографија

У насељу Бајице живи 599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (33,8 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.