pregleda

ODABRANA DELA - Dimitrije V. Ljotić


Cena:
999 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Prodavac
TrgovacPravno lice

Aleksandrijaknjizara (1945)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,88% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3191

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Димитрије В. Љотић (Смедерево, 12. август 1891 — Ајдовшчина, 23. април 1945) био је српски и југословенски политичар и адвокат. Љотић је био министар правде Краљевине Југославије, адвокат и вођа покрета ЗБОР и сарадник немачких окупационих власти за време окупације Југославије у Другом светском рату.Љотић је 1931. био министар правде у влади Петра Живковића. На то место је поднео оставку након што је краљ Александар I Карађорђевић одбио његов предлог устава о спровођењу слободних и тајних избора, где би кандидате одређивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација. Љотић је 1935. основао профашистичку странку Збор. Предлагао је екстремну политичку филозофију коју је одликовао национализам, српски сељачки патернализам и аграризам, верска етика Српске православне цркве, монархизам и потпуна оданост династији Карађорђевић, као и ауторитативно, недемократско и корпоративно уређење државе и интегрално југословенство. Био је антилиберал и антидемократа, супротстављајући се вишепартијском систему, не прихватајући Јевреје и масоне, и изнад свега комунисте.[1] Збор је био веома непопуларан у међуратном периоду (са свега око 1% гласова на изборима).После окупације Југославије 1941. Немци су му предлагали да оснује своју владу, но он је то одбио и предложио генерала Милана Недића за место председника владе. Током рата, Љотић је био особа од највећег немачког поверења. Био је начелник за морал у Српском добровољачком корпусу, страначкој војсци Збора чији су припадници по њему називани љотићевци или збораши. Љотић је погинуо 1945. у аутомобилској несрећи у Словенији док је покушавао да створи националистички и антикомунистички војни савез који би се, под командом генерала Драгољуба Михаиловића и уз немачку помоћ, супротставио новој Југословенској армији.******Odabrana dela 1-2Dimitrije V. LjotićMinhen 1981, 1990;mek povez, strana 430+254, 17cm12/25

Načini plaćanja i preuzimanja:

Knjige se mogu preuzeti lično ili se šalju poštom.
Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije, osim gde je naglašena besplatna dostava.

Post - express
380 din pouzećem bez dodatnih provizija na prenos novca

Preporučena tiskovina
0 - 100 gr 172 din
100 - 250 gr 190 din
250 - 500 gr 211 din
500 - 1000 gr 225 din
1000 - 2000 gr 264 din

Način isporuke:
1. Post expres službom pouzećem ili uz predhodnu uplatu na račun(u zavisnosti od dogovora) cena poštarine ostaje ista po cenovniku koji je naznačen, bez dodatnih provizija na prenos novca.
2. Knjige se šalju poštom / Preporučenom tiskovinom uz predhodnu uplatu na račun.

Knjige šaljemo ponedeljkom i četvrtkom nakon čega dobijate broj pošiljke za elektronsko praćenje preko poštanskog sajta.

Knjige ne šaljemo u inostranstvo.

-U slučaju bilo kakvog nesporazuma, moguć je svaki dogovor oko rešavanja istog.

Predmet: 83501093
Димитрије В. Љотић (Смедерево, 12. август 1891 — Ајдовшчина, 23. април 1945) био је српски и југословенски политичар и адвокат. Љотић је био министар правде Краљевине Југославије, адвокат и вођа покрета ЗБОР и сарадник немачких окупационих власти за време окупације Југославије у Другом светском рату.Љотић је 1931. био министар правде у влади Петра Живковића. На то место је поднео оставку након што је краљ Александар I Карађорђевић одбио његов предлог устава о спровођењу слободних и тајних избора, где би кандидате одређивали представници професионалних, сталешких, културних и хуманитарних организација. Љотић је 1935. основао профашистичку странку Збор. Предлагао је екстремну политичку филозофију коју је одликовао национализам, српски сељачки патернализам и аграризам, верска етика Српске православне цркве, монархизам и потпуна оданост династији Карађорђевић, као и ауторитативно, недемократско и корпоративно уређење државе и интегрално југословенство. Био је антилиберал и антидемократа, супротстављајући се вишепартијском систему, не прихватајући Јевреје и масоне, и изнад свега комунисте.[1] Збор је био веома непопуларан у међуратном периоду (са свега око 1% гласова на изборима).После окупације Југославије 1941. Немци су му предлагали да оснује своју владу, но он је то одбио и предложио генерала Милана Недића за место председника владе. Током рата, Љотић је био особа од највећег немачког поверења. Био је начелник за морал у Српском добровољачком корпусу, страначкој војсци Збора чији су припадници по њему називани љотићевци или збораши. Љотић је погинуо 1945. у аутомобилској несрећи у Словенији док је покушавао да створи националистички и антикомунистички војни савез који би се, под командом генерала Драгољуба Михаиловића и уз немачку помоћ, супротставио новој Југословенској армији.******Odabrana dela 1-2Dimitrije V. LjotićMinhen 1981, 1990;mek povez, strana 430+254, 17cm12/25 83501093 ODABRANA DELA - Dimitrije V. Ljotić

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.