ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1936
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

RUMUNSKA KRALJICA MARIJA

ISTORIJA MOGA ŽIVOTA

Prevod sa nemačkog - M. Pavlović

Izdavač - Zvezda, Beograd

Godina - 1936

438 strana

21 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, nedostaje prednja korica, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
1. DETINJSTVO
Istvel
Osborn
London i Kraljica Viktorija
Škotska
Rusija
Malta

2. MLADOST
Godine u Koburgu
Vaspitanje u Koburgu
Devonport i Berlin; na putu života
Veridba i novi srodnici
Karmen Silva
Svadba

3. RUMUNIJA
Dobrodošlica u Bukureštu
Prestoničko društvo
Rođenje Karola
Krunisanje poslednjeg cara
Povratak u Rumuniju
Bolest
Savetnici Kralja Karola
Krunisanje Eduarda VII i Đorđa V
U gostima u Nemačkoj i u Rusiji
Kraljevske posete u Rumuniji
Moja deca

4. PRED SVETSKI RAT
Nadiranje novog naraštaja
Rumunija u Balkanskom ratu
Poslednje bavljenje u Nemačkoj pred Rat
Nacija i porodica
Carska poseta u Konstanci
Sarajevo i njegove posledice
Veče i novo jutro


`Marija Karađorđević (rum. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Gota, 9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sa njim je rodila tri sina:

kralj Petar II Karađorđević (1923—1970)
princ Tomislav Karađorđević (1928—2000)
princ Andrej Karađorđević (1929—1990)

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević.

Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine, da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu. Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.

Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Traum und Leben einer Koenigin