Godina izdanja: 2023.
Format - 21 cm
Povez - Mek
Pismo - Ćirilica
Izdavač: Talija izdavaštvo
Autor: R. V. Siton-Votson
EAN: 9788661400933
Veći deo ove knjige bio je već napisan kada je grupa spretnih protivnika koji se kupe oko načke „Kriegsschuldfrage&rdquo, a naporedo s njome gospođica Duram u Engleskoj i profesor Fej u Americi, počeli da vešaju o veliko zvono „otkrića&rdquo g. Ljube Jovanovića u almanahu „Krv Slovenstva&rdquo, da bi Foreign Affairs pokušali opteretiti Srbiju glavnom odgovornošću za izbijanje Velikoga rata. Oni prijatelji Srbije na zapadu koji su kroz celi rat ispovedali teoriju o nevinosti zvanične Srbije, u prvi mah, nisu baš tako ozbiljno uzimali dosta jasne iskaze g. Jovanovića da je zvanična Srbija znala za zaveru koja se spra, smatrajući da će nadležni na vre izneti potrebne podatke i dokaze da suzbiju optužbe tako štetne dobru glasu Srbije. Mesto toga, g. Pašić je uporno ćutao čitavu godinu dana, što su neprijateljski raspoloženi inostrani kritičari tumačili kao ćutanje čoveka uhvaćena u krivici dok je opet jugoslovenska štampa, većim delom, celu stvar uzela sa pogrešne strane, pa je iskoristila u partijske svrhe (ukoliko dolaze u obzir pristaše sada jednog drugom protivnih Pašića i Ljube Jovanovića). Kada je, napokon, g. Pašić progovorio, bilo je jasno da je i on zainteresovan, i to ne toliko radi moralne strane same stvari koliko radi njena uticaja na unutarnju političku situaciju u Jugoslaviji usled toga, njegov zakasneli danti, nepoduprt dokumentima ili bilo kakim dokazima, teško da bi uverio kritičare u inozstvu, koji nisu već uvereni drugim, malo jačim, argumentima. Na sreću dobrog imena Srbije, ne zavisimo od onoga što pojedini političari misle da u izvesnom momentu, treba da reknu ili oporeknu. Imamo u obilju pouzdanih podataka &mdash često, dabogme, zaobilaznih, ali u svojoj dopunjujućoj se množini veoma ubedljivih &mdash koji pokazuju, da su iskazi g. Jovanovića ne manje neverovatni nego što su lako nabačeni i pozitivno štetni. Ja stoga veruj, da će i čitaoci ove knjige, sa mnom zajedno, odbaciti priču iz „Krvi Slovenstva&rdquo kao potpuno nepouzdanu. Ali sve da je i tačno što je onde rečeno, to ne bi ni u ču izmenilo tri osnovne činjenice: 1) da je Sarajevski atentat bio samo krajnji događaj u jednom spontanom pokretu koji se razvijao u Bosni i u Hrvatskoj, a koji Srbija nije mogla obuzdati 2) da je Austrougarska od svoje strane još u godinama pre rata sistatski priprala pokorenje Srbije i 3) da se Austrougarska i konačno odlučila da ostane pri svom napadačkom držanju, kad je znala da joj je pomoć Načke po svaku cenu osigurana. O svu tome daju obilno dokaza sami nački i austrijski dokumenti, kao što će se videti iz izvoda u poslednje tri glave ove knjige.