Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7666-110-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Geopoetika 2007 214 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

Autor Tom Stendejdž prati ljudsku istoriju kroz prizmu šest kultnih pića: piva, vina, žestokih pića, kafe, čaja i koka-kole. Svako piće služi kao katalizator kulturnih, društvenih i ekonomskih promena tokom ključne istorijske ere, od kamenog doba do 21. veka.

Rezime

Knjiga je strukturirana hronološki, pri čemu je svaki odeljak posvećen određenom piću i istorijskom periodu na koji je uticalo. Stendejdž tvrdi da su ova pića bila više od pukog osveženja; ona su bila „vrsta tehnologije“ koja je unapredila kulturu i katalizovala složenu interakciju različitih društava.

Pivo: Priča počinje pivom, koje je bilo ključno u prelasku iz nomadskog života lovaca-sakupljača u naseljena poljoprivredna društva u Plodnom polumesecu oko 10.000. godine pre nove ere. Pivo je pružalo bezbedniju alternativu često zagađenim izvorima vode i postalo je osnovna namirnica, korišćena kao plata i društveno mazivo koje je negovalo veze u zajednici.

Vino: U staroj Grčkoj i Rimu, vino je postalo simbol sofisticiranosti, statusa i civilizacije. Njegova konzumacija (često razblažena vodom) bila je ključna za intelektualne diskusije i društvena okupljanja poznata kao simpozijumi, oblikujući filozofski diskurs i trgovinske mreže širom Mediterana.

Žestoka pića: Destilovana žestoka pića poput ruma i rakije podstakla su doba istraživanja i kolonizacije zbog svoje prenosivosti i visoke vrednosti. Postala su ključna roba u globalnoj trgovini, posebno u trouglastoj trgovini robovima, šećerom i žestokim pićima, i igrala su ulogu u carskoj ekspanziji.

Kafa: Uvođenje kafe u Evropu poklopilo se sa doba razuma i naučne revolucije. Kafane su postale živi centri intelektualne razmene, poslovanja i političke debate, podstičući nove ideje i pomak ka budnijoj, trezvenijoj radnoj snazi u poređenju sa preovlađujućom svakodnevnom konzumacijom slabog alkohola.

Čaj: Čaj je postao piće koje je odlučujući faktor Britanskog carstva, sa dalekosežnim posledicama po trgovinu, spoljnu politiku (uključujući i opijumske ratove) i industrijalizaciju. Njegova popularnost u Britaniji podstakla je osnivanje plantaža u Indiji i obezbedila industrijskim radnicima bezbedno, stimulativno piće koje je pomoglo da se podstiču dugi radni sati.

Koka-kola: U 20. veku, Koka-kola je postala moćan simbol američke kulture, kapitalizma i globalizacije. Njeno širenje širom sveta, posebno uz američke trupe tokom Drugog svetskog rata i tokom Hladnog rata, učvrstilo je njen status globalne ikone, predstavljajući i američki optimizam i, za neke kritičare, kulturnu homogenizaciju.