Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-7005-181-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

DRAGANA GNJATOVIĆ
VESNA S. ALEKSIĆ

PARISKI KOMPROMIS - rešavanje spora o regulisanju dugova Kraljevine Srbije između Francuske Republike i Kraljevine Jugoslavije

Izdavač - Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Godina - 2023

246 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Studije i monografije

ISBN - 978-86-7005-181-2

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvodne napomene

FRANAK I DINAR PRE I POSLE VELIKOG RATA
Monetarni haos
O, zlatnom franku`
O dinaru
Francuski franak i dinar Kraljevine
SHS/Jugoslavije na papirnom standardu

OŠTEĆENI FRANCUSKI PORTERI
Udruživanje oštećenih portera
Asocijacija francuskih portera posle Velikog rata
Oštećeni francuski porteri obveznica Kraljevine Srbije

SPECIJALNI SPORAZUM O ARBITRAŽI
Diplomatija i kompromis: mirni načini rešavanja spora
Sadržaj Pariskog kompromisa
Finansijski aspekti Pariskog kompromisa

DIPLOMATSKI POKUŠAJI PORAVNANJA PRE PRESUDE
O Sudijskom veću Stalnog suda međunarodne pravde u Hagu u Slučaju srpskih zajmova
Slučaj srpskih zajmova - početak i odlaganje sudskog procesa
Rumunski presedan
Kontradiktorne vesti o pregovorima o nagodbi

SPOR PRED STALNIM SUDOM MEĐUNARODNE PRAVDE U HAGU
Argumenti strana u sporu
Presuda u Slučaju srpskih zajmova i izdvojena mišljenja
Odjeci Haške presude iz 1929. godine

PREGOVORI O NAGODBI
Pripreme za pregovore
Tajna diplomatija
Zvanični pregovori

KOMPROMIS O REGULISANJU SRPSKIH DRŽAVNIH DUGOVA
Dovršetak pregovora
Konvencija od 5. aprila 1930. godine
Odjeci Pariskog kompromisa

Epilog
Summary
Izvori i literatura
Indeks


`Monografija Pariski kompromis, koju kao koautorke potpisuju Dragana Gnjatović i Vesna Aleksić, pružila je domaćoj istoriografskoj publici relativno retku priliku da proširi i produbi svoja znanja o ekonomskoj istoriji Jugoslavije koja uporno ostaje u senci interesovanja istoričara za neke druge, `krupne` teme iz oblasti političke, diplomatske ili vojne istorije. Ova knjiga, međutim, na najbolji način pokazuje kako upravo ekonomska istorija, u ovom slučaju tema koja se tiče pitanja regulisanja i plaćanja dugova nekadašnje Kraljevine Srbije, može da pokaže svu isprepletenost ekonomskih, političkih, pa i geopolitičkih interesa za kojom, ponekad i bezuspešno, tragamo istražujući pomenute „krupne“ teme. Ova znalački odabrana tema pokazuje kako se pitanje kao što je otplata dugova jedne države prema poveriocima iz druge države, a koja se pre Prvog svetskog rata odvijala uredno i rutinski, usled promena koje je doneo rat pretvorila u prvorazredno međudržavno pitanje između Kraljevine SHS/Jugoslavije i Francuske. Upravo na ovakvoj temi, moguće je sagledati kompleksnost i dubinu svih promena koje je doneo tek okončani Prvi svetski rat i u kojoj meri posleratni svet više nije bio ni nalik onome pre tog, do tada najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva. Čitalac pred kojim se nađe ova knjiga, zahvaljujući umešnosti autorki da tekst dobro strukturiraju i logički rasporede, biće u prilici da razume veoma komplikovane procese kojima se knjiga bavi, čak i ukoliko ne poseduje neko veće predznanje iz oblasti ekonomske istorije Jugoslavije i međuratne Evrope, za šta su najzaslužniji uvodni delovi teksta.

Pored predgovora, uvodnim delovima ove monografije možemo smatrati i posebne uvodne napomene, kao i prvo poglavlje teksta koje se bavi stanjem u kome su se posle Prvog svetskog rata našli francuski franak i jugoslovenski dinar. U Predgovoru (str. 9–20) autorke nas upoznaju sa genezom svog interesovanja za ovu temu, kao i sa izvorima na kojima su zasnovale svoje istraživanje. Uz iscrpno objašnjenje samog pojma zaduživanja država i instrumenata koji su to omogućavali, autorke su čitaocima pružile i neophodna objašnjenja samog procesa zaduživanja i potonjih dužničko-poverilačkih odnosa i problema do kojih su oni dovodili u praksi. U Uvodnim napomenama čitaoci su detaljno upoznati sa konkretnim podacima o svim zajmovima Kraljevine Srbije koji su, najvećim delom, uzimani na francuskom finansijskom tržištu u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Time je pojašnjeno koji su zajmovi, tj. njihova otplata, bili predmet spora posle Prvog svetskog rata, koliki je bio njihov iznos i za koje namene su svojevremeno uzimani. Prvo poglavlje pod naslovom Franak i dinar pre i posle Velikog rata predstavlja treću komponentu koja je, uz predgovor i uvodne na pomene, doprinela da tekst monografije Pariski kompromis bude u najvećoj mogućoj meri razumljiv i koristan, ne samo stručnjacima, već i čitaocima i istoričarima koji ne poseduju znatnija predznanja iz oblasti ekonomije. To je postignuto detaljnom analizom finansijskog i ekonomskog stanja u Evropi neposredno posle Prvog svetskog rata, odnosno, analizom haotičnog stanja u kome su se, zbog izuzetnih ratnih napora i iscrpljivanja finansija svih zaraćenih strana, našle sve evropske zemlje, čak i one koje su u sukobu bile neutralne. Time je čitaocu jasno stavljeno do znanja da se u korenu spora između Kraljevine SHS/ Jugoslavije i portera (vlasnika) državnih obveznica Kraljevine Srbije koji je eskalirao 1924. godine, nalazilo pitanje obezvređenih valuta koje su tokom rata napustile zlatni i prešle na papirni standard, kao i odnos franka i dinara u okolnostima nemogućnosti Nemačke da isplaćuje ratne reparacije na koje su mnoge zemlje, pa i Kraljevina SHS/Jugoslavija, polagale pravo.

Drugo poglavlje, Oštećeni francuski porteri, predstavlja svojevrstan portret `druge strane“ u sporu, strane koja je stajala nasuprot interesima Kraljevine SHS/Jugoslavije kao dužnika. Tu drugu stranu je, u slučaju zajmova uzimanih u Francuskoj, predstavljala Nacionalna asocijacija francuskih imalaca hartija od vrednosti, poznatija kao Asocijacija francuskih portera. U pitanju je bila privatna ustanova koja je okupljala sve one koji su upisali neki strani zajam, počev od banaka i bogatih pojedinaca, do običnih građana. Autorke su prikazale istorijat nastanka ovog i njemu sličnih udruženja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama-izvoznicama kapitala, njihovu delatnost i sudbinu pre i posle Prvog svetskog rata. One su takođe istakle da je posle rata Asocijacija francuskih portera, iako privatnog karaktera, dobila sve otvoreniju podršku francuske države koja je, zastupajući interese portera, počela sve češće da vrši diplomatski i politički pritisak na Kraljevinu SHS/Jugoslaviju. Treće i četvrto poglavlje ove knjige predstavljaju i njenu suštinu. Treće poglavlje, Specijalni sporazum o arbitraži hronološki prati zbivanja koja su usledila nakon dvogodišnjeg perioda tokom koga Francuska nije uspela da navede Kraljevinu SHS da prihvati predlog Asocijacije francuskih portera iz decembra 1927. o novom, konverzionom zajmu kojim bi ona isplatila 65% vrednosti zajmova u zlatu. Krajem 1927. godine obema stranama postalo je jasno da se na toj osnovi ne može doći do rešenja, pa je odlučeno da se spor poveri nekom međunarodnom arbitražnom sudu. Da bi se do suda uopšte došlo, obe strane u sporu morale su se prethodno usaglasiti oko pravnog dokumenta koji bi rešio osnovna pitanja: kojem sudu poveriti spor, šta je predmet spora, o čemu konkretno sud treba da odluči i kako potom primeniti njegovu odluku. Rezultat intenzivnih diplomatskih i stručnih napora koji su trajali mesecima bio je upravo Pariski kompromis, odnosno, specijalni sporazum o arbitraži koji su 19. aprila 1928. potpisali ambasador Kraljevine SHS u Parizu Miroslav Spalajković i zamenik ministra inostranih poslova Francuske, Aristid Brijan. Njime je spor poveren Stalnom sudu međunarodne pravde u Hagu koji je trebalo da odgovori na ključno pitanje: u kojoj valuti, zlatnim ili papirnim francima, Kraljevina SHS treba da otplaćuje anuitete zajmova nekadašnje Kraljevine Srbije. Peto poglavlje pod naslovom Diplomatski pokušaji poravnanja pre presude donosi veoma zanimljiv ogled iz diplomatske istorije koji pokazuje na koliko visokom nivou je bila diplomatija Kraljevine SHS/ Jugoslavije čiji su stručnost, znanje i iskustvo došli do izražaja tokom pokušaja Francuske da, pre samog početka suđenja u Hagu, ponovo pokuša da nametne prvobitne zahteve Asocijacije francuskih portera, ovog puta pozivajući se na tzv. Rumunski presedan, odnosno, na sporazum između Rumunije i Asocijacije francuskih portera kojim se ova zemlja obavezala da dugove plati u zlatnim francima. Tokom nekoliko meseci grozničave diplomatske aktivnosti u uslovima svetske ekonomske krize i uvođenja lične diktature kralja Aleksandra, do izražaja su došle sve političke i geopolitičke okolnosti koje su uticale na ovaj spor. Međutim, do dogovora nije došlo i spor je definitivno čekao odluku suda u Hagu. Samim suđenjem bavi se peto poglavlje knjige, Spor pred Stalnim sudom međunarodne pravde u Hagu, u kome je iscrpno prikazana pravna i finansijska argumentacija obe strane u sporu, tok suđenja i, najzad, sama presuda. Odluka koju je doneo sud u Hagu bila je u korist Asocijacije francuskih portera, jer je podrazumevala da Kraljevina SHS/Jugoslavija dugove nekadašnje Kraljevine Srbije mora otplatiti u zlatnim francima. Međutim, izdvojena sudijska mišljenja ukazuju da argumenti Kraljevine SHS/Jugoslavije nisu bili bez osnova i da je umešnost njenih pregovarača i zastupnika pred sudom itekako imala odjeka. Ipak, presuda Stalnog suda međunarodne pravde u Hagu doneta 12. jula 1929. godine nije značila i kraj spora, jer je predstojao teži deo posla. Dve strane u sporu tek je trebalo da se dogovore o načinu izvršenja presude, s obzirom da je Pariski kompromis to pitanje ostavio otvorenim. Najzanimljiviji deo pregovora u tom cilju predstavljaju tzv. „tajni pregovori“ koji su vođeni između diplomatskih predstavnika Kraljevine SHS i Asocijacije francuskih portera, a koji su detaljno analizirani u šestom poglavlju Pregovori o nagodbi. U tom delu teksta, autorke Gnjatović i Aleksić veoma uspešno su pokazale sukob interesa, ne samo dveju strana u sporu, već i postojanje različitog odnosa prema Kraljevini SHS/Jugoslaviji u samoj Francuskoj. Predsednik francuske vlade Aristid Brijan i Ministarstvo inostranih poslova, svakako iz geopolitičkih razloga, bili su popustljiviji prema Beogradu, dok su Asocijacija francuskih portera, velike francuske banke i Ministarstvo finansija, kao eksponenti interesa krupnog kapitala, insistirali na rigidnijoj primeni presude iz Haga. (Vladimir Lj. Cvetković)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Dionisio Anziloti Association Nationale Des Porteurs Francais De Valeurs Mobiiers Žil Badvan Velimir Bajkić Bank For International Settlements Filip Bertelo Aristid Brijan Tomas Valde Alber Dvez Folk De Žonkier Đorđe Đurić Petar Živković Konverzioni Zajam Za Pokriće Latinska Kovnička Unija Alber Montel Mileta Novaković Epitasio Da Silva Pesoa Miroslav Spalajković Živan Spasojević Međunarodni Sud Pravde U Hagu Milan Stojadinović Stanko Švrljuga