Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: Tv
Godina izdanja: Tv / Ms

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ratni dnevnik počinje u petak 31. jula 1914, a završava ovu knjigu u ponedeljak 22. marta 1915. Odmah na početku ispisivanja svog ratničkog dnevnika Egon Ervin Kiš priznaje da je formom pisanja i vođenja dnevnika bio opčinjen još kao desetogodišnji dečak. U času kada počinje ove svoje ratne beleške on je godina stariji, iskusniji.
Na ratištu je video sve i svašta, počev od dezerterstva, samosakaćenja, samoranjavanja, izbegavanja vojne obaveze, pa do špijunaže, izdaje. Kada je pošao u rat za sobom ostavlja svoju voljenu, a rodnu Češku, svoj Prag, te jedino što još može da oseti bilo je da se osećao jako loše.
Početkom meseca avgusta, tačnije 5. avgusta 1914. krenuo je ka Srbiji, a kada je stigao u Dalji imao je 74 kg. Kroz dva dana obreo se u Bijeljini, tamo gde je već počelo vešanje i puškaranje, kako sam zapisuje. Dalje, piše o Srbima i Srpkinjama koji u toj okolini truju bunarsku vodu, te zaključuje te teške 1914. godine Egon Ervin Kiš: „Ratovanje protiv ovog sveta spremnog na smrt neće biti tako lako kako se zamišlja!”
Odmah po dolasku u te krajeve Egon Ervin Kiš primećuje prisustvo velike srbofobije. Već 10 avgusta 1914 pominje prve žrtve rata, zatim opisuje prva unakažena tela, itd. Počele su pogibije na Drini. Počela su prva ranjavanja. Svaki bosanski bunar bio je dakle zatrovan. Za austrijsku vojsku u kojoj služi Egon Ervin Kiš počinju stanja prve gladi, nestašice, prvi veći umor, prve ozbiljne hladnoće. Trebalo je gaziti preko hladne drinske vode. Nastali su dani lišeni sna. Dani marševa, kretanja, pomeranja.

Egon Ervin Kiš (Egon Erwin Kisch, 1885–1948) bio je češki i nemački novinar, publicista i pisac jevrejskog porekla, poznat kao jedan od utemeljivača modernog reportažnog novinarstva. Rođen je u Pragu u porodici trgovca, a rano je pokazao interesovanje za književnost i društvena pitanja. Studirao je germanistiku i novinarstvo, a karijeru je započeo u praškim listovima „Bohemia“ i „Prager Tagblatt“, gde se istakao kao oštar, angažovan i stilski prepoznatljiv reporter. Nadimak „ludi reporter iz Praga“ (Der rasende Reporter) dobio je po zbirci reportaža koja ga je proslavila i postala sinonim za njegov energičan, istraživački i humanistički pristup stvarnosti.
Kiš je bio levo orijentisan, kritičar društvenih nepravdi, kolonijalizma i fašizma. Tokom Prvog svetskog rata služio je u austrougarskoj vojsci, ali je zbog svojih antiratnih stavova bio zatvaran. Posle rata postao je aktivan član komunističkog pokreta i učestvovao na međunarodnim kongresima pisaca. Njegove reportaže iz Sovjetskog Saveza, Kine, Španije, Latinske Amerike i Sjedinjenih Država pokazale su ga kao svedoka epohe koji kombinuje preciznost novinara i senzibilitet književnika.
Nakon dolaska nacista na vlast 1933. godine, njegove knjige bile su zabranjene i spaljene, a on je emigrirao – najpre u Francusku, zatim u Meksiko, gde je proveo godine rata i nastavio da piše protiv fašizma i za ideju međunarodne solidarnosti. Posle rata vratio se u Prag, gde je ubrzo preminuo 1948. godine.
Kroz dela kao što su „Der rasende Reporter“, „Marktplatz der Sensationen“, „Asien gründlich verändert“, „Paradiese der Erde“ i „Entdeckungen in Mexiko“, Kiš je spojio literarnu reportažu, društvenu analizu i političku angažovanost. Njegov stil ostao je primer spoja činjenica i naracije, dokumenta i umetničke vizije, a njegovo ime simbol moralnog novinarstva i hrabrosti da se govori protiv moći.

prvi svetski rat očima savremenika