Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: bg
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Pero Kolundzija i Milorad Radisic - Prilog hronologiji Krnjeuse
Sela parohije Krnjeusa kod Petrovca
Autorsko izdanje, bg.
Meki povez (brosura), 84 strane, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO AUTORSKO IZDANJE!
Крњеуша је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 495 становника.
Географија
Крњеуша се налази на висоравни коју чине крашка поља између планинског масива Грмеча и околних планина (Осјеченица, Клековача, Пљешивица), а која се протеже правцем Бихаћ-Кључ, са надморском висином између 550 и 600 метара. Крњеуша је од Босанског Петровца удаљена нешто више 20 км, као и од Босанске Крупе, док је од Бихаћа удаљена нешто мање од 40 км. Кроз насеље Крњеушу пролази пут M 14.2, који углавном није асфалтиран, а који повезује Босански Петровац и Босанску Крупу. Локалним путем у дужини од 8 км, код насеља Врточе, Крњеуша је повезана са путем АВНОЈ-а (Бихаћ-Јајце).
Култура
У Крњеуши се налази храм Српске православне цркве посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године.
Привреда
Крњеуша, са околним селима, у периоду после 2000. године, има 500 до 800 становника, махом повратника српске националности, који се претежно баве пољопривредом. У месту је била развијена прерада дрвета, још од пре Другог светског рата. Након ратних дешавања у рату 1992—1995. године, индустријска постројења, пилана и фабрика намештаја „Фана“ су девастиране.
Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Крњеуша имало је 958 становника, од чега су апсолутну већину чинили Срби.
Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 492 931 847 902
Југословени — 13 19
Хрвати 1 4 3 3
Муслимани 1 1
остали и непознато 1 10 1
Укупно 495 958 870 906 `
Демографија[1]
Година Становника
1961. 894
1971. 906
1981. 870
1991. 958
2013. 495
Знамените личности
Мирај Грбић, босанскохерцеговачки глумац.
Анка Дошен-Добуд, књижевница, педагог и стручњак за предшколско васпитање и образовање.
Петар Јавор, математичар и сликар.
Ђурађ Карановић (звани поп Каран), свештеник и српски устанички вођа.
Стеван Карановић (звани поп Каран), свештеник и српски устанички вођа.
Драган Лукач, министар унутрашњих послова у Влади Републике Српске.
Александар Новаковић, атлетичар.
Радивој Родић, народни херој Југославије.