Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-86525-13-0 i dr
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Pisma Atiku 1-3
Autor: Marko Tulije Ciceron

Originalni naslov: Epistulae ad atticum - M. Tullii Ciceronis

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Marjanca Pakiž (knjiga 1); Jelena Savić, Goran Vidović, Dragana Dimitrijević (knjiga 2); Anđelka Nastić i Tatjana Zdravković (knjiga 3)

Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2009; 2013; 2016

Pismo: latinica
Žanr: istorija, retorika

ISBN: 978-86-86525-13-0

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 303 + 228 + 260
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 200 + 180 + 190

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]


DODATNO UZ KNJIGU:

Ciceronova pisma prijatelju Atiku sačuvana su u 16 knjiga i dragoceno su svedočanstvo ne samo o životu velikog političara, pisca i filozofa kakav je Ciceron nesumnjivo bio, već su i značajan opis jednog važnog i uzbudljivog perioda. S jedne strane u ovim se pismima, budući da je reč o neobavezujućoj formi, Ciceron poigrava jezikom i njegovim mogućnostima, menja stilove i ton obraćanja, prekoračuje zadate forme i svojim jezičkim majstorstvom nadilazi uobičajene jezičke tokove, da bi, s druge strane, u ovim pismima ostavio upravo neprocenjivo značajne političke uvide, filozofske odlomke, opaske o svakodnevnom životu ili prirodi prijateljstva i umetnosti.

Knjiga je opremljena s dva predgovora, komentarima, trima appendixima koje potpisuju prevodioci i iscrpnim indeksom imena.

*

Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena.

***

Za svog druga i sve druge
Gordan Maričić
Da ukratko podsetim. Iako je veliki deo pisama izgubljen, obimna korespodencija Marka Tulija Cicerona sačuvana je. Ona sadrži blizu devet stotina epistola, kao i onih devedesetak koje su razne ličnosti uputile čuvenom govorniku.

To je oko hiljadu i po štampanih stranica savremenog teksta. Najstarije pismo potiče iz godine 68, a poslednje sačuvano od 28. Jula 43. pre n. ere, dakle iz dana neposredno pred Ciceronovu smrt. Imamo zbirke Pisma prijateljima (Epistulae ad familiares, 62-43. g. pre n. e), Atiku (Ad Atticum, 68-43. g.), Bratu Kvintu (Ad Quintum fratrem, 60-54), Brutu (Ad Brutum, samo u odlomcima). Ciceronov lični sekretar Tiron, izumitelj neke vrste stenografije, sredio je i publikovao pisma posle besednikove smrti. U tom poslu pomogao mu je Ciceronov prijatelj i izdavač Atik. Neki naučnici smatraju da Ciceron prepisku nije imao nameru da objavi, drugi misle da jeste, ali u svojoj temeljnoj redakciji. Ciceron je svakako pisao u nadi da će nako, osim adresata, videti epistole.
Na jednom mestu (Pisma prijateljima, 2.4) Ciceron kaže da prepiska sadrži tri vrste epistola. To su pisma sa vestima i novostima, intimna i šaljiva i, naposletku ozbiljna pisma. U prvu vrstu spada korespodencija koja je pred nama.
Knjiga „Pisma Atiku II“ opet je plod skladnog timskog rada klasičnih filologa, okupljenih, ovoga puta, oko Dragane Dimitrijević. Njen tekst „Ciceronova pisma Atiku II“ uvodi nas u ovo dvojezično, latinsko-srpsko izdanje. Dimitrijevićeva nas jasno i precizno, kao novinar-analitičar koji piše sa lica mesta, obaveštava o Ciceronovom vremenu. Evo, kao ilustracije, jednog malog odlomka: „Jedna od karakteristika Ciceronovih pisama Atiku je i to što pošiljalac pokušava da adresata „uvuče“ u dijalog. Katkad se taj zamišljeni razgovor sa odsutnim prijateljem proteže kroz čitavo pismo, pa iz pojedinih Ciceronovih pisama možemo da rekonstruišemo ako ne doslovno Atikove reči, ono bar Atikov ugao razmišljanja i njegove stavove.“
Centralni deo knjige, naravno, zauzimaju pisma nastala između 58. I 54. g. pre n.e. Prevodili su ih Jelena Savić, Goran Vidović i Dragana Dimitrijević. Mogu samo da ponovim ono što sam napisao prikazajući „Pisma Atiku I“: lepo je videti kako se tri potpuno različite ličnosti srećno spojile u kreativnoj misiji - i prevod i beleške deluju kao da ih je pisao jedan čovek, vredan i darovit. Posle pisama, čekaju nas Apendix – „(Pred)izborna kampanja u poslednjem veku Rimske Republike“ Dragane Dimitrijević, „Hronološki pregled 68-54 godine p. n. e“, Bibliografija, Indeks i Sadržaj pisama – sadržaj koji je možda mogao biti za nijansu opširniji, kako bismo bili obavešteni o čemu se u određenom pismu radi.
Sve u svemu, ove knjige su okrepa za žedan duh, koji čeka još jedan ugodan misaoni napitak. Velika je radost videti kako vam kolege i sradnici napreduju (jer sa Draganom Dimitrijević i Borisom Pendeljem radio sam 2004. na knjizi Ciceronovih „Beseda“ u izdanju Mono & Manjane), kako raste njihova naučna i prevodilačka moć. Pohvalio sam Draganu Dimitrijević, pohvalu naglašavam kad je reč o Borisu Pendelju. „Drugu Filipiku“ pojasniće nam i približiti ozbiljan i temeljan predgovor, urađen u devet malih poglavlja. Ona nam predstavljaju vreme u kojem je beseda nastala i portretišu nosioce zbivanja – Marka Antonija i samog Cicerona; donose sadržaj ostalih Filipika, raspravljaju o nazivu beseda i objavljivanju „Druge Filipike“, porede Cicerona i Demostena i, najzad, govore o rodu, strukturi i podeli „Druge Filipike“. Sledi tačan i tečan prevod, gde Boris Pendelj vešto upotrebljava kako arhaičnu, tako i sasvim modernu reč, a sve da bi što vernije preneo Ciceronov besednički stil i jezik kroz koji se odražava burno vreme političkih borbi i građanskih ratova. Literarni put nastavlamo uz tri Appendixa: „Datumi i mesta održavanja Ciceronovih Filipika“, „Strateška sredstva za postizanje uverljivosti neizgovorene Druge Filipike“, „Ornatus“ (tropi i figure). Knjigu kraju privode „Literatura i izvori“.
Završio bih jednim manjim odlomkom iz „Druge Filipike“. Njime će se prevod Borisa Pendelja sam preporučiti, pa će stari i novi ljubitelji Cicerona požuriti u knjižare. I kupiti obe knjige: „Osvrni se, napokon, Marko Antonije, molim te! Razmisli o svojim precima, umesto o onima sa kojima živiš. Sa mnom – kako ti volja, ali sa državom se pomiri. A šta češ i kako ćeš, na tebi je da odlučiš; što se mene tiče, sam ću otvoreno zboriti. Državu sam branio u mladosti, u starosti joj leđa neću okrenuti. Za Katilinine mačeve nisam mario, neću se plašiti ni tvojih.“

***

Uz predgovor i appendix Dragane Dimitrijević knjiga je opremljena hronološkim pregledom, bibliografijom, indeksom i sadržajem pisama.


***

Epistola / Rim / istorija rima / govorniptvo / retorika / Ciceron / Kikeron / Pisma Atiku / javna politika / politika Rima / rimska politika / javni život / beseda / besedništvo / filipike / filipika / politika / etika / moral / pravo / rimsko pravo / Stari Rim / republika / rimska republika / prvi vek pre nove ere / Italija / antika / antički pisci /



***

UNOS: 251006
Šifra: FDN_KD