ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta na predlistu, inače dobro očuvano.

Autor - osoba Cigeljević, Anto
Naslov Husinski rudari / Anto Cigeljević
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1975
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Četvrti jul, 1975 (Zagreb : Vjesnik)
Fizički opis 158 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Vujasinović, Todor, 1904-1988 (autor dodatnog teksta)
(Karton)
Napomene Tiraž 4.000
Str. 5-8: Predgovor / Todor Vujasinović.
Predmetne odrednice Radnički pokret -- Husino -- 1920
Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 -- Ozrenski partizanski odred -- Husinski rudari

Husinska buna bila je rudarski štrajk i oružani ustanak rudara iz mesta Husino kod Tuzle, koji se odigrao u decembru 1920. godine. Povod za bunu bila je teška ekonomska i socijalna situacija u kojoj su se našli rudari nakon Prvog svetskog rata, kada je nova Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastavila da iskorišćava rudarski rad bez ikakvih poboljšanja uslova rada. Rudari Husina i okolnih sela zahtevali su povećanje plata, bolju ishranu i osnovnu sigurnost na radu, jer su živeli u bedi, dok je država od njih očekivala maksimalne rezultate u proizvodnji uglja. Kada su njihove sindikalne i mirne akcije ignorisane, rudari su se odlučili na štrajk, a na nasilno razbijanje protesta odgovorili su otporom.
Dana 21. decembra 1920. vlasti su poslale žandarmeriju i vojsku da uguše pobunu, ali su se rudari organizovali i oružano suprotstavili represiji. U sukobima je stradalo više rudara, kao i nekoliko žandarma i vojnika, a sukobi su se proširili i na okolna sela. Buna je ubrzo ugušena, a veliki broj rudara uhapšen, mučen i izveden pred sud. Sudski procesi vođeni su protiv više desetina učesnika, a mnogi su osuđeni na dugogodišnje robije, dok je čitava zajednica ostala obeležena kao „pobunjenička“.
Iako je ugušena, Husinska buna je ostavila dubok trag u istoriji radničkog pokreta u Bosni i Hercegovini i na prostoru čitave Jugoslavije. Ona je simbolizovala borbu obespravljenih radnika za socijalnu pravdu i osnovna ljudska prava u vremenu kada su sindikalne slobode bile suzbijane. Kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, Husinski rudari postali su heroji radničke klase i njihov ustanak je slavljen kao primer hrabrosti i solidarnosti. O njima su pisane pesme i knjige, podizani spomenici i snimani filmovi, a 21. decembar je proglašavan praznikom rudara. Husinska buna danas se tumači kao jedan od prvih organizovanih otpora državnom nasilju i kapitalističkom izrabljivanju u novoj jugoslovenskoj državi.
Husinski rudari ostali su upamćeni ne samo po oružanom otporu, već i po spremnosti da žrtvuju sopstveni život za dostojanstvo i bolji položaj radnika. Njihova solidarnost i hrabrost činili su ih legendarnim u radničkoj mitologiji Balkana, a sećanje na njih i dalje živi kao opomena i inspiracija u borbi za socijalna prava i pravednije društvo.

MG P47 (N)