ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zoran M. Jovanovic - Istorija ravnorecke zupe i njenog okruzenja
Lice i nalicja istorije srednjeg Pomoravlja

Beogradska nadbiskupija, Beograd, 2019.
Meki povez, 417 strana, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Прво поглавље монографије носи назив О почецима историје ри-
мокатоличке цркве на подручју равноречке жупе и њеној најближој околи-
ни (1–19) и у њему нас аутор упознаје са верским животом католичког ста-
новништва на ширем подручју средњег Поморавља, од средњег века, преко
османске владавине, кратког периода аустријске власти у 18. веку, па све до
20. века и наших дана. Професор Јовановић се посебно бави подручјем које
је обухватала Равноречка жупа, данас познатим као Сењско-ресавски угље-
ни басен. У овом делу се упознајемо и са најзначајнијим средњовековним
православним манастирима на подручју средњег Поморавља.
У другом поглављу О средњем Поморављу у новије доба – географ-
ском срцу Србије (19–29) аутор нас упознаје са кључним аспектом доласка
католичког становништва у већој мери на подручје које ће обухватити Рав-
норечка жупа – проналаском богатих налазишта угља у Сењском руднику
1853. године. То је уједно и моменат када је почела историја Сењско-ресав-
ског угљеног басена (са Равном Реком, Ресавицом и Сисевцем), који је кључ-
но утицао на развој српске привреде у другој половини 19. века. Поред по-
слова везаних за рударство, проф. Јовановић истиче чињеницу да је добар
део католичког становништва, стручњака разних профила, посао нашао и у
фабрикама у околним градовима, Ћуприји, Параћину и Јагодини, створив-
ши, како напомиње, својеврсне „католичке оазе“, које нарочито након Вели-
ког рата и обнове Београдско-смедеревске надбискупије 1924. године до-
живљавају процват у црквено-верском погледу. У другом поглављу истиче
да је уједињење јужнословенских народа, Срба, Хрвата и Словенаца 1918.
године у заједничку државу, пресудно утицало на рад Београдско-смеде-
ревске надбискупије. То је уједно и време када Римокатоличка црква на тлу
Србије, у крајевима са доминантно православним светом, готово неомета-
но ради на подизању цркава и самостана.
Треће, централно поглавље монографије носи назив Равна Река –
жупа Св. Барбаре (и Св. Николе) (31–139) и у њему нам аутор даје детаљан
приказ насеља, од географске позиције, преко статистичких података веза-
них за становништво, његове етничке структуре и, најважније, представља
историју верског живота католичког становништва Равне Реке, од самих
почетака досељавања, времена изградње цркве, до наших дана. На осно-
ву многобројне архивске грађе, детаљно нас упознаје са приликама које су
претходиле оснивању Равноречке жупе, одређеним потешкоћама у њеном
формирању, као и са конкретизацијом планова и изградњом цркве. Посеб-
на пажња посвећена је преписци између римокатоличких представника и
надлежних цивилних власти око места градње цркве, пошто је било плано-
ва да црква буде изграђена у централном рударском месту сењско-ресав-
ског краја, Сењском руднику. Нарочито је истакнута улога надбискупа Ро-
дића и његови напори да се изгради црква и оснује жупа. У овом поглављу
проф. Јовановић износи и ставове Српске православне цркве и православ-
ног становништва према успостављању жупе. Посебно је значајно да је пи-
сац монографије, на сликовит начин описао сам чин посвећења цркве Св.
Барбаре и свечану атмосферу која је одисала читавим крајем. Поглавље нам
доноси и опис судбина жупника цркве, њихових активности, материјалног
живота, али констатује и постојање одређених несугласица међу католич-
ким становништвом, нарочито између Словенаца и Хрвата. Други светски
рат је важан период у историји Равноречке жупе, те аутор посвећује зна-
чајан простор њеном функционисању за време рата, када видно опада број
католичког становништва, пре свега због масовнијег исељавања. У овом
делу књиге налази се и списак убијених становника католичке вере, укљу-
чујући и убијеног жупника Макса Рупара. Професор Јовановић нас упознаје
и са вредним подацима о послератном животу верника жупе Св. Барба-
ре, као и са радом саме жупе. Очигледно је да је послератни период време
стагнације жупе и смањења броја католичких домова. Осамдесетих година
жупски уред се сели из Равне Реке у Ћуприју. Последњи период који је об-
рађен у овом делу монографије односи се на период након 1991. године и
распада социјалистичке Југославије. Овде су дати одређени подаци о напа-
дима на саму цркву у Равној Реци. Доласком Станислава Хочевара на чело
надбискупије долази и до обнове жупе, она постаје центар окупљања мла-
дих из целе Београдске дијацезе. У том периоду црква добија и свог суза-
штитника – Св. Николу.
Четврто поглавље Равноречки жупници, управитељи жупе и ду-
шобризници (139–191) доноси нам податке о жупницима који су свој рад
обављали у Равноречкој жупи. Аутор износи њихове утиске и сећања на
време када су управљали жупом, бави се њиховим радом и животним суд-
бинама.
У петом поглављу О некадашњој параћинској капеланији (181–
235) сазнајемо нове податке о верском животу католика у Параћину, од пр-
вих помена града у контексту историје Католичке цркве, па до наших дана.
У шестом поглављу, Ћуприја – несуђено средиште жупе (235–251),
упознајемо се, поред општих одредница везаних за историју града, са по-
чецима верског живота овдашњих католика. Дати су подаци о приликама
и начину живота католичког становништва од двадесетих година XX века,
преко Другог светског рата, до послератног периода. Треба напоменути да
је аутор посебну пажњу посветио Словенцима које су нацисти насилно исе-
лили и који су своје уточиште пронашли у Ћуприји. Упознајемо се са пи-
сањем тадашњег крагујевачког жупника Алојзија Жалара о примерима
превођења Словенаца у православну веру.
Седмо поглавље, Крушевац – повремена станица равноречких ду-
шобрижника, данашња капеланија Пресветог Тројства (на подручју краље-
вачке жупе), (257–280) обрађује питање католика у граду на Расини, од пр-
вих забележених података 1927. године до данашњег времена. И овде су
дати подаци о насељеним Словенцима за време Другог светског рата и о
њиховом боравку на ширем подручју града.
Како би дао свеобухватну слику верског живота католика у Помо-
рављу, писац монографије у поглављу Неколико цртица о Јагодини и јаго-
динској жупи (281–295) доноси податке о зачетку црквеног живота Ри-
мокатоличке цркве у овом граду. За разлику од Ћуприје и Параћина, где је
католичка црква почела са радом у првој половини 20. века, у Јагодини је
тек 2008. године основана жупа.