Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-6263-542-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BOSNA I HERCEGOVINA, RAT KOJI SU MNOGI ŽELELI (1992–1995).
Knjiga prva: U ime smrti (1992)

Kosta Nikolić

Kategorija: Istorija, savremena istorija, rat, SFRJ, raspad, rat u BiH, 1992-1995
Biblioteka: Arhipelag

2016 godina

Masa: 1700 gr
Pismo latinica

Povez
tvrd sa omotom

Broj stranica
750 str.

ISBN 978-86-6263-542-6

Dimenzije
170 × 240

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Ova knjiga, nastala na detaljnom istraživanju dostupne arhivske građe, rasvetljava početak i prvu godinu strašnog rata u Bosni i Hercegovini krajem 20. veka. Kolaps Jugoslavije kao države, kao i istodobno raspadanje državnih i društvenih struktura u Bosni i Hercegovini i na nižim nivoima vlasti, omogućili su da zločinci postanu moćni, a da zločin bude nekažnjen ili čak i podstican. Objavljivanjem svedočenja i dokumenata prikupljenih tokom suđenja za zločine pred Haškim sudom i iz drugih izvora, Nikolić nam pomaže da bolje razumemo istoriju 20. veka, ne samo u Bosni i Hercegovini i širem jugoslovenskom i postjugoslovenskom prostoru, nego i u globalnim okvirima. Ona je, takođe, i izvor iz kojeg nove generacije mogu saznati šta je rat i kakve tragedije on donosi ljudima koji se odjednom nađu u vrtlogu namerno organizovanog haosa i anarhije.

Dejan Jović, Univerzitet u Zagrebu

Knjiga dr Koste Nikolića o prvoj godini rata u Bosni i Hercegovini predstavlja kapitalno delo, zasnovano na arhivskoj dokumentaciji prvog reda. Autor zaokružuje svoja višegodišnja istraživanja i daje sveobuhvatan i naučno utemeljen objektivan pogled na složen i višeslojan sukob u Bosni i Hercegovini. Autor posebnu pažnju posvećuje opisu brojnih ratnih zločina i stradanjima civilnog stanovništva. Pritom, zločine i žrtve ne deli prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti, već svima pristupa na isti način, bez selektivnosti i pristrasnosti, držeći se dostupne dokumentacije, pravila istorijske nauke i humanističkih načela.

dr Dragomir Bondžić



Prednost knjige Bosna i Hercegovina, rat koji su mnogi želeli 1992–1995 nad malobrojnim, često (politički i nacionalno) angažovanim studijama koje obrađuju temu rata u Bosni, čine sistematizovana izvorna osnova i, iznad svega, pouzdana ratna hronologija, uspostavljena balansiranom obradom raznovrsne primarne građe, mimo svih etničkih ključeva i zamki. Iz Nikolićevog savesnog i akribičnog, hiperracionalnog stila pisanja, gde se forma podvrgava suštini a ne obratno, teško je razaznati emocije, poziciju ili aktivan odnos prema temi i akterima, zbog čega knjiga predstavlja i otvoreni poziv za naučni dijalog.

dr Vladan Jovanović

***

Kosta Nikolić (1963) radi u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu u zvanju naučnog savetnika. Diplomirao je (1988), magistrirao (1993) i doktorirao (1999) na Katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oblasti naučnog interesovanja: istorija komunizma u Kraljevini Jugoslaviji, istorija Drugog svetskog rata, istorija srpskog društva u XX veku, kult ličnosti i raspad SFRJ. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Od 2001. do 2020. bio je rukovodilac tri projekta Ministarstva nauke Vlade Republike Srbije. Trenutno je angažovan na projektu The Multi-ethnic State and National Identities: the Serbian Experience in the 20th Century koji podržava Fond za nauku Republike Srbije. Do sada je objavio 46 monografija i više od 150 radova u naučnim časopisima u Srbiji i inostranstvu.

***

ODLOMAK:

PREDGOVOR


Glavne tokove političke istorije Bosne i Hercegovine od proleća 1991. do
njenog međunarodnog priznanja 6. aprila 1992. opisali smo u trećem tomu naše
monografije o raspadu Jugoslavije. Sada se pred čitaocima nalazi prva od tri
zamišljene knjige o ratu u Bosni i Hercegovini. U njima će biti istraženi i opisani
ključni događaji od početka do kraja rata i mirovne konferencije u Dejtonu iz
novembra 1995. godine. U prvom tomu dominira „srpski pogled“ na rat, što
je posledica dinamike događaja u prvoj ratnoj godini. U naredna dva toma
biće predstavljena „slika rata“ druge dve nacionalne zajednice, kao i ključnih
međunarodnih aktera.
Tvorci ratova će reći da se oni stalno događaju u skoro cikličnim inter
valima, da su ratovi obeležje svih vremena i epoha, da imaju ontološki kara
kter koji ljudsko postojanje određuje na fundamentalan način, da je u pitanju
„organski preobražaj“ koji vreme deli na „male“ i „velike“ epohe jednog naroda.
Humanistički intelektualci govore suprotno: ratovi su prvenstveno sredstvo zla,
pokreću se sa ciljem da donesu korist pobedniku, a učine štetu poraženom. Ta
korist se predstavlja kao „dobro“ i u njenoj senci ostaje zlo učinjeno poraženoj
strani. Za to zlo gotovo niko, osim retkih pojedinaca, ne preuzima odgovornost.
Ti intelektualci upozoravaju i da su ratovi svedočanstvo o mračnoj strani čovekove
prirode, a da su brojni neljudski postupci njihova osnovna karakteristika koja
tako postaje deo nove „antropologije zla“.
Istorijska nauka sledi princip da događaji nisu jednosmerno determinisani
u smislu da su se morali dogoditi onako kako su se dogodili, nastoji da odgovori
na pitanje zašto se nešto dogodilo i nije fatalistička da bi unapred tvrdila da je
ono što se dogodilo bilo i neizbežno. Ali, odgovor na pitanje šta je stvarni uzrok
ratova nikada nije jednostavan. Još od Tukidida i Istorije peloponeskog rata znamo
da za svaki veći rat postoje dve vrste uzroka: dalji, dublji i pravi, ali skriveni koji
se prećutkuju i o kojima se ne govori, i neposredni ili najbliži povodi o kojima se
javno govori, ali koji nisu suštinski razlozi za rat.
Što se tiče rata u Bosni i Hercegovini, i savremenici i kasniji istraživači
davali su različite, često protivrečne odgovore. Diskutovalo se o tome da li su
istorijski, ekonomski, politički, religijski ili neki drugi faktori bili uzrok rata ili su
ulogu odigrali svi ovi faktori. Isticalo se da je rat mogao da bude sprečen da se
neki od događaja nije desio, da neka odluka nije donesena, da je neki nacionalni
vođa postupio drugačije, da je međunarodna zajednica odlučnije delovala u
samom začetku sukoba. I još mnogo toga. Što je više uzroka navođeno, otkriva
lo ih se sve više i oni su izgledali i podjednako tačni i podjednako pogrešni
istovremeno.
Ništa od onoga što je navođeno kao uzrok rata nije moglo da objasni
užasno nasilje i masovno ubijanje ljudi. Kada je u svom čuvenom romanu Rat
i mir objašnjavao uzroke rata između Francuske i Rusije, Lav Tolstoj je pisao da
ništa nije bilo „izuzetan uzrok događaju, nego se događaj morao dogoditi samo
zato što se morao dogoditi“, da su milioni ljudi, „odrekavši se svojih ljudskih
osećanja i svoga razuma“, morali ići sa Zapada na Istok i „ubijati sebi slične ljude
onako kao što su pre nekoliko vekova išle gomile ljudi sa Istoka na Zapad i ubijali
sebi slične ljude“. Tolstoj je istoriju tumačio kao „nesvestan, opšti, masovni život
čovečanstva“ koja se ljudima služi kao oruđem za svoje ciljeve. Ti ciljevi se ne
mogu shvatiti razumom jer „što se mi više trudimo da razumom objasnimo te
pojave, time nam one postaju nerazumnije i nepojamnije“.
Da li se u dugoj i previše nasilnoj istoriji još od vremena turskih osvajanja
može pronaći objašnjenje za rat u Bosni i Hercegovini, odnosno, da li je krajem
20. veka još jednom nastupilo „vreme sređivanja starih dugova“? Navešćemo reči
još jednog velikog pisca, Ive Andrića. U romanu Na Drini ćuprija on je pisao da
su najveće posledice koje je ostavila turska vladavina u Bosni i Hercegovini bile
duh nasilja i kult grube sile. Periodi društvenog napretka bili su samo kratka
zatišja u kojima je sve ostalo potiskivano „u onu mračnu pozadinu svesti gde
žive i previru osnovna osećanja i neuništiva verovanja pojedinih rasa, vera i kasta
i tu, prividno mrtva i pokopana, spremaju za docnija, daleka vremena neslućene
promene i katastrofe bez kojih narodi, izgleda, ne mogu da budu, a ova zemlja
pogotovu“.

Rat u Bosni i Hercegovini bio je i verski rat, a istorija nas uči da ni u jednoj
drugoj situaciji ljudi ne iskazuju takvu tvrdokornost u činjenju i ravnodušnost u
osudi najsvirepijih zločina kao u odbrani „vere i Spasitelja“. Verski rat je oduvek
„fanatičan, slep i krvavo stravičan“. U romanu Gospođica Andrić je pisao o ljudima
različitim po svojim verovanjima, navikama i načinu odevanja, ali jednakih po
„unutarnjoj urođenoj i podmukloj surovosti i divljini i niskosti svojih nagona“,
o pripadnicima tri glavne vere koji se mrze međusobno, „bezumno i duboko,
prenoseći tu mržnju i na zagrobni svet koji zamišljaju kao svoju slavu i pobedu
a poraz i sramotu komšije inoverca“, o ljudima koji se rađaju, rastu i umiru u toj
mržnji, „toj stvarnoj fizičkoj odvratnosti prema susedu druge vere“ i koji čekaju
„valjan povod da sve one dugo zadržavane mržnje i pritajene želje za rušenjem i
nasiljem, koje su dotle vladale osećanjima i mislima, izbiju na površinu“.4
Da li je rat zaista bio neminovan i šta se dogodilo u Bosni i Hercegovini
već u prvoj godini rata kada je otrovni talas nacionalizma doveo do velike „žetve
smrti“ i još većeg razaranja, kada je uništeno na hiljade domova a više od milion
ljudi se našlo u izbeglištvu ili je bilo raseljeno unutar Bosne i Hercegovine?

***
UNOS: 250827
Šifra: