ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Furet, François
Ozouf, Mona
Naslov Kritički rečnik Francuske revolucije / Fransoa Fire, Mona Ozuf ; preveli s francuskog Živojin Živojnović, Jelena Stakić, Aljoša Mimica
Jedinstveni naslov Dictionnaire critique de la Révolution française. srpski jezik
Vrsta građe rečnik
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1996
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1996 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 987 str. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Živojin, Živojnović (prevodilac)
Stakić, Jelena (prevodilac)
Mimica, Aljoša (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂVeliki rečnici / [Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad]
(Karton)
Napomene Prevod dela: Dictionnaire critique de la Révolution française / François Furet, Mona Ozouf
Napomena: str. [5]
Spisak autora: str. [983]-984
Bibliografija uz poglavlja
Registar.
Predmetne odrednice Revolucija -- Francuska -- 1789 – Rečnici

Rođenje demokratije. Takva definicija Francuske revolucije ima toliku pojmovnu težinu da niko ne može da je odbaci, ni pristalice ni protivnici. Pristalice u njoj nalaze svoje krštenje, protivnici – građu za svoja podozrenja. Ali oba su tabora vrlo rano prepoznala u Francuskoj revoluciji ono vremensko razmeđe koje ih je razdvojilo. Stari režim bio je nejednakost ljudi i apsolutna monarhija; na zastavi 1789. pojavila su se prava čoveka i suverenost naroda. Taj prelom najdublje izražava u isti mah i filozofsku i političku prirodu Francuske revolucije; on joj daje dostojanstvo ideje i svojstvo izvorišta; od njega treba iznova krenuti da bi se shvatio taj događaj, od toga raskida kao od zagonetke još nenačete i posle dvesta godina rasprava i radova koji su težili da joj proniknu tajnu.

Fransoa Fire (1927–1997) je bio francuski istoričar i predsednik fondacije Sen-Simon. Nakon završetka studija počinje sa radom u Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Parizu a posle toga i u Visokoj školi za društvene nauke (EHESS), čiji će kasnije postati i predsednik. Godine 1997. izabran je za redovnog člana Francuske akademije nauka. Naročito se interesovao za Francusku revoluciju kao i za njenu političku istoriju i totalitarne sisteme.

MG P45 (N)