Godina izdanja: 1997
ISBN: 86-07-01025-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Trinaesto pleme: Hazarsko carstvo i njegova ostavština” – Artur Kestler
Izvorno delo: „The Thirteenth Tribe” – Arthur Koestler
Prevod: Branka Altarac
Izdavač: Prosveta (Beograd)
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 239
Povez: Broš
Visina: 20 cm
Stanje: ★★★★★

„Trinaesto pleme“ je knjiga iz 1976. godine koju je napisao Artur Koestler, a koja zagovara tzv. hazarsku hipotezu o poreklu Aškenaskih Jevreja. Ova teorija tvrdi da Aškenazi nisu potomci istorijskih Judejaca i Izraelaca iz antike, već Hazara – turkijskog naroda koji se navodno masovno preobratio na judaizam. Koestler je pretpostavio da su Hazari, nakon obraćenja u 8. veku, migrirali ka zapadu u Istočnu Evropu tokom 12. i 13. veka, kada se Hazarsko carstvo raspadalo.

Autor se u knjizi oslanjao na prethodna dela istraživača poput Daglasa Mortona Danlopa, Rafaela Pataija i Avrahama Polaka. Koestler je izjavio da mu je cilj bio da ukloni antisemitizam time što bi opovrgao njegovu navodnu rasnu osnovu. Drugim rečima, želeo je da prikaže da Jevreji nisu „posebna rasa“, već potomci različitih naroda, uključujući Hazare.

Knjiga je izazvala podeljene reakcije u javnosti. Popularne recenzije bile su mešovite – neki su je smatrali provokativnom i intrigantnom, dok su drugi bili skeptični prema iznetim tvrdnjama. Naučna zajednica je, međutim, uglavnom bila negativna u ocenama, kritikujući metodologiju, selektivno korišćenje izvora i nedostatak čvrstih dokaza.

Koestlerovi biografi, Dejvid Cezarani i Majkl Skamel, takođe su bili oštri prema ovom delu, navodeći da knjiga više oslikava autorovu ideološku misiju nego istorijsku stvarnost. Oni su smatrali da je Koestler, vođen dobrim namerama, ipak ignorisao kompleksnost istorijskih činjenica.

Danas se „Trinaesto pleme“ uglavnom smatra diskreditovanim delom, posebno u akademskim krugovima. „New York Times“ je 2018. godine knjigu opisao kao „široko diskreditovanu“, iako i dalje povremeno privlači pažnju onih zainteresovanih za alternativne teorije o poreklu naroda.

Koestler u svojoj tezi tvrdi da Aškenaski Jevreji ne potiču od istorijskih Izraelaca iz antike, već od Hazara, turkijskog naroda koji je nastanjivao i vladao carstvom severno od i između Crnog i Kaspijskog mora. Prema njegovoj hipotezi, Hazari – koji su se u 8. veku preobratili na judaizam – preselili su se ka zapadu u istočnu Evropu (uglavnom na teritorije današnje Ukrajine, Poljske, Belorusije, Litvanije, Mađarske i Nemačke) tokom 12. i 13. veka, kada se Hazarsko carstvo raspadalo.

Na kraju poslednjeg poglavlja knjige, Koestler sumira sadržaj i svoje namere: „U prvom delu knjige pokušao sam da pratim istoriju Hazarskog carstva zasnovanu na retkim postojećim izvorima. U drugom delu, poglavlja V–VII, sabrao sam istorijske dokaze koji ukazuju na to da većina istočnoevropskih Jevreja — a time i većina svetskih Jevreja — potiče od Hazara-Turaka, a ne od Semita. U poslednjem poglavlju pokušao sam da pokažem da dokazi iz antropologije potvrđuju istoriju u pobijanju popularnog verovanja u jevrejsku rasu koja potiče od biblijskog plemena.“

Mattias Gardell navodi da se Koestlerova teza „delimično zasniva na amaterskoj antropologiji“, a da naučni argumenti dolaze iz knjige The Myth of a Jewish Race (1975) Rafaela Pataija i njegove ćerke Dženifer. On se takođe oslanja na radove ranijih istoričara, posebno ruskog-izraelskog istoričara Avrahama Polijaka (Khazaria: Toledot mamlakhah yehudit, 1951) i Daglasa Mortona Danlopa (History of the Jewish Khazars, 1954), koga Koestler i sam opisuje kao glavni izvor. Međutim, Nil Mekinis primećuje da je Danlop bio „mnogo oprezniji“ u svojim zaključcima, kao i drugi istoričari Hazara, uključujući Pitera Goldena i Mozesa Šulvasa. Golden je knjigu opisao kao „kontroverznu“, navodeći da sadrži „preopšte tvrdnje o hazarskom nasleđu i uticaju“.

Prema biografu Majklu Skamelu, Koestler je francuskom biologu Pjeru Debre-Ricenu rekao da je „uveren da, ako bi mogao dokazati da većina istočnoevropskih Jevreja (predaka današnjih Aškenaza) potiče od Hazara, rasna osnova antisemitizma bi nestala, a antisemitizam sam po sebi mogao bi da iščezne“. Ova ideja je, prema Skamelu, predstavljala srž autorove motivacije za pisanje knjige.

Džordž Urban dodaje da je Koestlerova želja da poveže Aškenaze i Hazare „počivala na prećutnom uverenju da intelektualna briljantnost i međunarodni uticaj Mađara i Jevreja, posebno mađarskih Jevreja ili Jevreja-Mađara, potiču od neke neobjašnjive, ali očigledno drevne srodnosti između ta dva naroda“. Na taj način, „Trinaesto pleme“ je za Koestlera bilo i istorijsko i ideološko oruđe za suočavanje sa antisemitizmom, iako je u akademskim krugovima naišlo na oštre kritike.

{KTJ30.011}
tags: Jevreji, Palestina, Palestinci, Gaza