ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx

Srbobran 1901-14.,Srpsko kolo 1903-14.,Čedomir Višnjić,

udzbenički format
kockasta

2013g
730 strana

KAO NOVA

Рад на књизи био је захтеван и трајао је више од две године. Чедомир Вишњић уложио је огроман труд, урадивши посао који је обимом примерен читавим институцијама. Прелистао је више од 3.000 бројева и прочитао више од 10.000 чланака како би изабрао најрепрезентативније међу њима, који на прави начин осликавају садржај часописа и његов значај“, истакао је Вујчић.

Историчарка Софија Божић подсетила је да је од Славеносерпског магазина Захарија Орфелина 1768. године до данас међу Србима објављивано више хиљада часописа, а више од 4.000 наслова налази се у библиографском прегледу српске штампе. Велики број њих и даље је тешко доступан истраживачима, јер нису дигитализовани и проучени. Управо стога значајан је прегалачки рад Чедомира Вишњића у чијем фокусу су се нашла два утицајна гласила Српске самосталне странке: Србобран – окренут грађанству и Српско коло – намењено руралном становништву. Текстови су наизменично сложени у књизи како би читалац имао могућност паралелног читања.

„Избором грађе Вишњић је дао хронику збивања у Хрватској почетком XX века. Године обрађене у књизи су бурне, а активности Срба веома разноврсне у жељи да очувају своју посебност. Читалац овог избора заправо добија општу слику друштва и историје тога доба“, нагласила је Софија Божић

Историчарка Ранка Гашић скренула је пажњу на лепо написан предговор аутора који открива његову намеру да радозналом читаоцу и истраживачу пружи могућност да завири иза кулиса званичне историје. По њеном мишљењу, група око Србобрана је културна елита тадашње српске заједнице, која је значајно утицала на стварање заједничке државе, али и осликавала њене промене у ХХ веку. Самосталци су заступали идеју о јединству народа као једином могућем политичком решењу. Политички стасали на тим идејама Срби Пречани касније су представљали важан део партизанског покрета, учествовали у стварању СФРЈ и на крају били трагичан чинилац њеног распада 1995, као избеглице које нико није желео.

„У недостатку истраживачких извора првог реда управо новине служе као прворазредни историјски извор за проучавање бројних дисциплина. Вишњић је својим радом допринео да бар део важне грађе буде доступан, а идеолошки распон два листа која је обрадио, био је огроман – од југословенства преко демократије и људских права до идеје о ситном свакодневном раду као изузетно значајном сегменту друштва“, рекла је Ранка Гашић.

Председник СКД Просвјета, аутор Чедомир Вишњић, почео је речима да му је двогодишњи рад, заправо био двогодишње задовољство, јер је СКД наследник породице Прибићевић у културолошком смислу.

„Истина је да нас данас нема у Хрватској, али да нас је било. Та истина је последње бојно поље Срба у ХХ веку, иако се истина често може прећутати. У Загребу су постојале бројне институције које су носиле префикс српски, а помињу се у књизи. Порив да се бавим овим истраживањем био је да откопам корење ХХ века како би себи објаснили шта се и зашто догодило и како смо дошли довде“, подсетио је Вишњић и додао: „Као Србин из Хрватске могу рећи да је наш пораз неумитан, а нејединство међу Србима један је од кључних узрока.“

По речима аутора ово је књига о четири револуције у Хрватској прошлог века 1918, 1941, 1945. и 1991–1995. У њима се увек издвајају две супротстављене струје које карактерише: ограничено јединство самосталско-комунистичке са антигерманским идејама и јединство франковско-усташке која је имала изразито германски став. Осим тога, ово је прича о четири брата Прибићевића, који су извели Србе на јавну сцену у Хрватској и којима је аутор фасциниран.