ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Dragoš Kalajić
Povez: meki
Format: 17 x 23 cm
Strana: 373 + 62
Pismo: ćirilica
ilustr.
Mir Publishing
Slika sa naslovne strane, Dragoš Kalajić - `Dnevnik`

... Hronološki poslednji problem s kojim sam se suočio u pripremama za pisanje rečnika pojmova i izraza moderne kulture, što kao simptomi i znaci odaju realnost ili bliskost „smaka sveta”, bio je problem određenja kriterijuma za dijagnozu. Kako prepoznati u određenoj pojavi, u određenom izrazu, simptom ili znak kraja vremena, „smaka sveta”? Prvi odgovor je veoma jednostavan i upućuje na naalogije ili izomorfije ovog pravila: da bi se spoznala smrt, treba poznavati život; da bi se spoznala agonija, čudovišnost, degeneracija, treba znati šta je to vitalnost, lepota i formativni princip generacije, stvaranja. Sledeći problem je neuporedivo teži; šta uzeti kao primere ili modele, uzore vitalnosti, lepote i istine? Očigledno je da takve primere ili uzore nije korektno tražiti u modernom dobu: veliki deo njegovih sadržaja verovatno pripada sferi simptoma „smaka sveta” ili potpada pod udare sila katastrofe. Drugi deo jesu pozitivni sadržaji koji nisu iscrpli svoju istorijsku misiju, te sa strogo formalnog gledišta nije korektno upotrebljavati elemente vrednovanja koje oni nesumnjivo pružaju. Uostalom, sklon sam težim putevima, jer i pisanje čini deo igre, onog rimskog ludere, a samo igrači bez ambicije idu prečicama, koriste najjednostavnije postupke. Dakle, u traganju za paragonima koji bi metodom komparacije omogućili spoznaju simptoma ili znakova „smaka sveta”, prevazišao sam najširu definiciju „modernog doba”, ušavši u doba najranije mladosti Evrope, čije vrednosti trajno privlače naše misli i snove.
Uostalom, i sa gledišta moderne kulture takav metod stvaranja, pomoću poređenja drevnih i modernih sadržaja – potpuno je legitiman, jer je uobičajen. Šta bi za nas značio Joyceov Uliks bez Homerove Odiseje? Joyceovo delo postoji sa svojim značenjima zahvaljujući Homerovom delu, kao što parazit postoji zahvaljujući živom organizmu koji uništava da bi opstao, kao što svest o noći postoji zbog iskustva svetlosti Sunca. Tek privedeni Homerovim junacima, Joyceovi junaci žive svojim punim smsilom i značenjem- Tamo, Odisej nezadrživo prelazi sve prepreke da bi se vatio svom Centru, svom kraljevstvu i zavičaju – Itaki. Ovde, u modernom dobu, parodija Odiseja koja se zove Blum luta bez cilja i svrhe, bez centra i Itake, te nije slučajno da ga Joyce obrezuje, jer je u to vreme jevrejstvo bilo sinonim „večnosg progonstva”, bez otadžbine. Ali, Blum nije ni dobar Jevrejin, jer se ženi ne-Jevrejkom, irskom katolikinjom, koja je sa svojim neverstvima i erotskim maštarijama sušta antiteza Penelopi. I pošto je Dedalus samo bedni surogat Telemaha, koji u Blumu ne nalazi moć duhovnog upućivanja i očinsko svojstvo auctoritas, možemo zaključiti da su Blum i Moli par bez potomstva, bez budućnosti, kao i bez doma, par u kome se prepoznaje inkarnacija modernog, kosmopolitskog čoveka sa njegovim industrijama prezervativa, kontracepcionih sredstava i abortusima, jer te industrije onemogućavaju porod.
Prionuvši na pisanje rečnika „smaka sveta”, ubrzo sam primetio da gubim kontrolu nad njegovim dimenzijama. Konačno, rečnik je obimom prevazišao u početku zamišljenu knjigu. Tako sam prvobitnu nameru odložio za drugu priliku, tim pre što su i mnoge ideje ili podaci iz pomenutih eseja i reportaža ušli u ovaj rečnik kao njegov sastavni deo.
Na kraju, ostaje mi da zahvalim čitaocu na ukazanom poverenju, o čemu svedoči to što ovu knjigu drži u ruci.

Dragoš Kalajić

To