ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Planirana elita
o studentima iz Srbije na evropskim univerzitetima u 19. veku

Ljubinka Trgovčević(autor)

Izdavač: Istorijski institut SANU:Službeni glasnik


2003; ćirilica; 25 cm; 328 str.; 86-7743-040-7;
SRPSKI studenti u MINHENU,U Cirihu,u LOZANI....CIRIŠKA Politehnika....Usavršavanje u FRANCUSKOJ.......
R E Z I M E

Modernost nekog društva meri se i nivoom obrazovanja njegovih građana. Ona nije samo formalna jer u sebi sadrži nekoliko bitnih elemenata modernosti. Najpre, ona pokazuje da li je i u kom stepenu učinjen prelaz iz tradicionalnog agrarnog u moderno građansko društvo, jer društvo obrazovanih građana je istovremeno i ono koje je urbanizovano, ekonomski i industrijski razvijeno i koje samim tim ima potrebu za stručnjacima različitih užih struka. Taj put ka modernosti počinje od osnovne pismenosti kao prvog pokazatelja razvoja do trenutka kada dostiže visok stepen profesionalizacije koja karakteriše visoko razvijena društva. Istovremeno, obrazovanost može biti i pokazatelj, iako ne u svakom slučaju, nivoa ostvarenosti građanskih i nacionalnih prava, kao ključnih pokretača procesa i pokreta u 19. veku.
Srbija je unekoliko poseban slučaj jer je zbog diskontinuiteta u njenoj istoriji kasnije od drugih evropskih zemalja počela da razvija obrazovanje te je i na početku 20. veka ostala jedna od država sa najmanje pismnih građana. Onima koji su vladali Srbijom nije bilo lako da samo u nekoliko decenija nadoknade vekovima trajalu zaostalost, te je država postala osnovni pokretač modernizacije. Ova modernizacija odozgo se ogledala time što je upravo bila ta koja se prva okrenula ka evropskim naučnim centrima i u njih poslala državne stipendiste da steknu moderna znanja. Ovaj neophodni prvi podsticaj je urodio plodom jer su već na početku 20. veka u samom društvu nastale potrebe za novim znanjima i modernim profesijama, sve više mladih ljudi se opredeljivalo za zanimanje inženjera, lekara ili arhitekte i rastao je broj građanskih porodica koje u mogle svoje potomke da upute na elitne evropske visoke škole. To su bili prvi pokazatelji modernosti koja je usporeno tekla ali je i zahvatila i srpsko društvo.

----------------
Ovom knjigom se traga za nekim od postavljenih pitanja. Jedan njen deo posvećen je međusobnim odnosima obrazovanja i modernizacije koji je neophodan kako bi se dao širi okvir za razumevanje njene uže teme. Reč je najpre o ulozi države u građenju njene intelektualne elite i pojedinačnim primerima gde je i na kojim školama ta elita nastajala. Knjiga je nastala kao rezultat višegodišnjih istraživanja ove teme, saopštenih u dvadesetak posebnih naučnih priloga i na nivou sadašnjih rezultata ovog autora. Ona još nije celovit rezultat jer se težnja da se sva istraživanja završe još uvek ne može zadovoljiti. Traganje za studentima iz Srbije koji su tokom 19. veka krenuli u razvijenije evropske zemlje da nešto nauče i saznato prenesu svojoj sredini, pokazalo se mnogo složenije nego što se činilo kad se počinjalo sa istraživanjem. Najpre, reč je o stotinama ljudi koji su iz zaostale zemlje, mahom nepismenih stanovnika, u doba opšte, i kolektivne, i lične težnje ka emancipaciji, postali studenti u elitnim evropskim naučnim centrima. Saznati ko su oni bili, koliko ih je bilo, ko su im bili profesori i koje su škole pohađali je dugotrajan posao koji zahteva preciznost i obliazak svih centara u kojima su se obrazovali. Međutim, ono što ovaj zadatak čini važnim njihova znanja koja su tamo stekli i koja su po njihovom povratku utkana i u opšta znanja sredine. Jer, skoro u svim slučajevima, reč je o onima koji su postali elita, bilo da su joj pripadali delovanjem u politici, privredi, nauci ili kulturi. Ovom knjigom se dopunjuju ili tek prezentiraju malo poznati delovi njihovih biografija, ali se gradi i kolektivna biografija jednog celog društvenog sloja. A reč je o onima koji su gradili Srbiju kao modernu i evropsku državu paralalno delujući u dva toka - na njenoj modernizaciji i emancipaciji i na očuvanju, odnosno izgradnji, nacionalne svesti, kulture i političke samostalnosti. Upravo ta isprepletanost njihovih htenja, koja su bila nacionalna u užem i evropska u širem kontekstu, je učinak njihovog školovanja.

Ljubinka Trgovčević
Knjiga je NOVA....➡️
--------------------------------

R1