Autor: Domaći
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Autor - osoba Vesnić, Radoslav, 1891-1980 = Vesnić, Radoslav, 1891-1980
Naslov Novosadska pozorišta između dva svetska rata : (1919–1941) / Radoslav M. Vesnić ; priredio, predgovor, pogovor i napomene napisao, registar predstava i imena sačinio Radoslav Vesnić Mlađi
Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2020
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2020 (Beograd : Birograf comp)
Fizički opis 226 str. : ilustr. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Vesnić, Radoslav, Mlađi, 1948- = Vesnić, Radoslav, Mlađi, 1948-
Jovanović, Zoran T., 1932- = Jovanović, Zoran T., 1932-
(broš.)
Napomene Autorove slike
Tiraž 500
Napomene uz tekst
Predgovor: str. 5-8
Beleška o autoru: str. 179-180
Str. 181-182: Novosadska pozorišta između dva rata (1919–1941) / Zoran T. Jovanović
Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu
Registri.
Predmetne odrednice Pozorište - Novi Sad - 1919-1941

Vesnić se trudi da svakom pozorišnom činu da što više neposrednih dokaza u vidu pozorišnih kritika, sećanja učesnika, svojih ličnih impresija, uz bogat ilustrovani materijal. Otuda se ovi pozorišni zapisi doživljavaju u najvećoj meri kao nesumnjivi objektivni prikaz epohe u kojoj se dešava sam pozorišni čin, kao vrhunac umetničkog uspeha pojedinca ili kolektiva. Vesnić je ostavio nezaboravne uspomene na čitavu plejadu glumaca i reditelja, pojedinih dramskih autora i drugih učesnika u ostvarivanju pozorišne predstave. Impresivno deluju podaci kojima se Vesnić služi. Uvek su dati izvorno, sa potpunim pojedinostima, uz neophodna dopunska objašnjenja. – Zoran T. Jovanović, teatrolog

VESNIĆ Radoslav – dramski glumac, reditelj, pisac, upravnik pozorišta (Kraljevo, 11. IX 1891 – Beograd, 3. IX 1980) Osnovnu školu i dva razreda gimnazije završio je u rodnom gradu, a maturirao 1910. u Bgdu. Počeo je da igra još kao gimnazijalac u beogradskim omladinskim pozorištima „Nada“, „Srbija“ i „Otadžbina“ sa glumcima Miodragom-Mikom Ristićem i Vojom Jovanovićem i pesnikom Milutinom Bojićem. U jesen 1908. primljen je za honorarnog pripravnika u NP u Bgdu. Pohađao je 1910. školu za recitovanje i estetsku gimnastiku. Kao profesionalni glumac igrao je prvi put 1910. u putujućem pozorištu Đokice Protića u Sremskim Karlovcima kao Stanko u komadu Pod maglom A. Šantića. Od 1910. do 1912. sarađivao je u listu „Tribun“, kojem je direktor i glavni urednik bio Branislav Nušić. Od 1911. do 1914. bio je član NP u Bgdu i uporedo studirao i diplomirao 1919. na katedri za Uporednu književnost i teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Bgdu. Angažovan je u HNK u Zgbu za sezonu 1914/15. ali je otišao u rat. Na frontu u Dobrudži je bio ranjen, pa je bolovanje proveo u Moskvi učeći kod Stanislavskog u MHT. Posle rata vratio se u NP u Bgdu, ali ga je HNK u Zgbu angažovalo za sezonu 1920/21. Na inicijativu upravnika Milana Grola vraća se u Bgd, ali zbog nesuglasica podnosi ostavku krajem 1920. Istovremeno njegov brat Milenko otkupljuje list „Novosti“ i postavlja ga za urednika. Na sceni SNP prvi put je gostovao 1919, a od 1923. do 1926. bio je glumac, reditelj i direktor Drame u NP u NSadu. Potom odlazi u NK u Osijeku, ali je zbog odluke o ukidanju Opere i operete januara 1927. dao ostavku i otišao sa pojedinim članovima u Bgd, gde je organizovao operetsku scenu i davao predstave u bašti restorana „Kleridž“ i „Luksor“. Postavljen je 1928. za suplenta kraljevačke gimnazije, a početkom 1930. za v. d. upranika SNP i profesora gimnazije u NSadu. Posle položenog profesorskog ispita, oktobra 1930. prelazi u Prvu beogradsku gimnaziju. Od 1931. do 1934. radi kao generalni sekretar NP u Bgdu, a g. dana kasnije je direktor Drame. Od 1937. do 1939. je kulturni ataše u Sofiji, a padom vlade Milana Stojadinovića vraća se u Bgd, gde je postavljen za glavnog reditelja u NP. Po izbijanju Drugog svetskog rata uhapšen je i odveden u logor na Sajmištu, pa na Banjici, a potom u nemačke logore: Nirnberg, Hamelburg i Hamerštajn. U zarobljeništvu je bio aktivan u logoraškim pozorištima. Posle rata je radio u kraljevačkoj gimnaziji 1945-47, a zatim kao reditelj (od 1951) i upravnik i direktor Drame (od 1952) VNP u NSadu. Pošto je kraće vreme bio na funkciji upravnika banjalučkog pozorišta, vraća se u NSad i nastavlja rediteljski rad do 1958, kada je penzionisan. V. je bio izrazito dramski glumac sa naklonostima prema klasičnoj drami, osećajan, jakog temperamenta, dubok i iskren u doživljaju. Njegova dikcija je bila vrlo pravilna i lepa, dramski izraz snažan i raznovrstan. Takve sposobnosti upućivale su ga na tumačenje složenih dramskih uloga. U NP u NSadu bio je aktivan kao glumac 1919. i 1923-26. g. Dobar poznavalac scene, on je u režiji otkrivao znanje, veštinu i umetničke ambicije. Njegove rediteljske inscenacije bile su sinteza rutinerskog prakticizma i slobodnih stvaralačkih incijativa. Bavio se i pedagoškim radom, započevši ga u NP u Bgdu, a nastavio u NSadu 1948. u Državnoj pozorišnoj školi i od 1954. u Dramskom studiju, kojim rukovodi i predaje glumu, dikciju i psihologiju. Za potrebe škole napisao je Tehniku govora. Napisao je više drama: Putem iskušenja, Brak iz ljubavi, Gospodin dan, Poslednja Dželova avantura, Četrdeset prvi i objavljeni roman Slavoljub Zorić. Stručne članke iz oblasti pozorišne umetnosti objavljivao je u „Dnevniku“, „Našoj sceni“ i „Pozorištu“. Bavio se prevođenjem sa nemačkog i francuskog jezika, uglavnom za potrebe pozorišta. Nosilac je Albanske spomenice, francuskog ordena Legije časti, počasni je građanin Pariza, odlikovan je Belim orlom sa mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i mnogih drugih.

ULOGE: Marko Vujić (Laža i paralaža), Predsednik opštine (Seoska učiteljica), Romeo (Romeo i Julija), Arman Dival (Gospođa s kamelijama), Marko, Stojan i Hadži Toma (Koštana), Valer (Tartif), Edmund Kin (Kin), Kaprijan Gode (Predsednica), Redinald Hari Barker (Antonija), Karl Hajnc (Stari Hajdelberg), Pavle Jelicki (O tuđem hlebu), Mister Džozef junior (Ostrvo mira).

REŽIJE: Ljubavnici, Laža i paralaža, Rodoljupci, Seoska učiteljica, Putujuće društvo (njegova dramatizacija Sremčeve pripovetke), Leskovčani u Parizu, Put oko sveta, Ožalošćena porodica, Svjetionik, Romeo i Julija, Otelo, Bogojavljenska noć, Krajcerova sonata, Zločin i kazna, Pariska sirotinja, Kin, Stari Hajdelberg, Ljubav, Antonija, Predsednikovica, Izrailj, Mala Biragi, Peg, srce moje, Orlov, Osma žena, Topaz, Duboko korenje, Mletački trgovac, Pokojnik, Sumnjivo lice, Rodoljupci, Koštana.