ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vasilj PopoviĆ Istočno pitanje
Istorijski pregled borbe oko opstanka osmanlijske carevine u Levantu i na Balkanu

Službeni list/ Balkanološki institut SANU, 1996.
252 strane, tvrd povez, udžbenički format.

Veoma očuvana.


dr Vasilj Popović - Istočno pitanje
Ја сам у овом делу дао у нашој историјској науци први целокупан преглед Источног питања. Није ми био циљ да описујем догађаје и стања, што је задаћа историје Османлијске царевине, него да изнесем све моменте, прилике и догађаје, који су били од важности за развој и решавање овога питања, и да изложим и објасним политику Османлијске царевине и европских народа и држава у овом питању. Чињенице, догађаји и стања описују се овде само толико, колико је потребно за то објашњење и за оквир једнога прегледа.
Главно, је дакле, био онај елеменат кретања и промена, дипломатске, ратне и реформне акције, који је поспешивао или успоравао напредовање или назадовање Османлијске царевине према Европи. Тежиште сам поставио на излагање узрока и последица, акција и резултата, на синтезу појава, што и одговара карактеру оваквог прегледа).
Ја узимам Источно питање као питање о опстанку Османлијске царевине на Балканском полуострву и у Леванту.
И у првом периоду, у доба напредовања до 1683, и у другом периоду у доба узмицања османлијске власти после 1683. стално је било отворено питање о протеривању Османлија из споменутог подручја и о наследству њихове баштине, док такво питање, иначе, није ни о једном европском народу ни постављано. Борба између европског хришћанства и азијског османлијског ислама чини, (дакле), једну сувислу целину све од прве појаве Османлија у споменутим областима. Ту је трвење било непрекидно, јер су то хришћанство и тај ислам синтетизирали у себи два потпуно опречна погледа на свет и друштво, две расе и две културе. Једно поред другог није могло постојити без борбе, тим теже што су се некултурније Османлије натурали као господари културнијим хришћанским народима и учинили их готово бесправним поданицима, рајом. Они по свом тумачењу ислама нису ни могли замислити свој друкчији однос према хришћанима него као однос господара према слугама.