ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Milija Stanic - Uskocki recnik I-II

Naucna knjiga, Beograd, 1990.
Tvrdi povez, 532+543 strane.
IZUZETNO RETKO!

MILIJA STANIĆ
USKOČKI RJEČNIK
1. Negdašnje crnogorsko pleme Uskoci (u sjevernoj Crnoj Gori, jugoistočno od Durmitora, u slivu rijeke Tušinje) formiralo se, u 18. vijeku, od doseljenika, „uskoka”, sa raznih strana (iz negdašnje istočne Hercegovine, stare Crne Gore, Sandžaka itd.), pa mu je i leksika, u tom smislu, pored ostaloga – raznovrsna.
2. Dok sam pisao knjigu „Uskočki govor”, izašlo mi je pred oči znatno leksičko bogatstvo ovog govora, pa sam pomišljao da bi valjalo napisati i rječnik te leksike. To sam učinio za posljednjih petnaestak godina. Rukopis „Uskočkog rječnika” ima više od dvije i po hiljade kucanih strana i sadrži blizu četrdeset hiljada odrednica, kao i vrlo veliki broj izraza.
3. Ja sam od 1954. do danas objavio više od deset radova i knjiga o uskočkom govoru, na više od šest stotina štampanih strana. Ti radovi i knjige poslužili su mi kao prvi izvor uskočke leksike. Drugi je izvor – moja relativno bogata priručna građa. Treće, moj brat Gavrilo, nastavnik, slao mi je odande u toku tih petnaestak godina dosta riječi koje je sam bilježio po Uskocima. Ovog materijala dobijao sam i od drugih Uskoka. Eto, sve je to poslužilo kao materijal za izradu „Uskočkog rječnika”. Ja danas imam oko osamdeset hiljada listića sa uskočkim riječima i izrazima.
4. Prvobitno sam namjeravao da napišem uskočki rječnik kao diferencijal Vukovom „Srpskom rječniku”, kako su činili mnogi skupljači riječi u narodu, od Vuka naovamo. Poslije sam – nešto sam od sebe, a nešto na osnovu mišljenja nekih kolega naučnih radnika – promijenio tu koncepciju i usvojio shvatanje da se da podrobniji rječnik uskočkog govora, cjelovitija fizionomija uskočkog jezičkog izraza, bez obzira na to postoji li ili ne u Vukovom „Rječniku” neka uskočka riječ ili izraz. Mogu to biti i opšte riječi, ali one, na neki način, ipak „uskočki” zvuče, imaju svoju uskočku boju, uskočke semantičke prelive, jednom riječju – uskočku prirodu.
5. Uskočka leksika sastoji se iz ovih slojeva: 1. opšta leksika, 2. ovčarska (stočarska) leksika, 3. ratarska leksika i 4. moderna uskočka leksika. Opštu leksiku nijesam, razumije se, obrađivao, sem u okvirima koje sam gore pokazao. Ovčarska i ratarska leksika odražavaju dva glavna uskočka (ranija) zanimanja: stočarstvo i zemljoradnju.

Ускоци су племе у Црној Гори. Добили су назив по томе јер је та област насељена досељеницима тј. ускоцима који су ускакали тј. насељавали тај крај из различитих области. Међу Ускоцима има доста Требјешана и Никшићана које су Турци раселили. Многи сматрају ово племе као и Шаранце дијелом дробњачког племена.

Ускоци су засновали племенску организацију крајем 18. и почетком 19. вијека. Племе су формирали Требјешани, које су Турци 1789. године протјерали из околине Никшића, те пребјези из Херцеговине, Санџака и др. Наиме, послије краћег боравка у Морачи дио Требјешана преселио се у дробњачка села Струг, Малинско и Сировац, где су са другим пребјезима засновали племе. Тако је настао истоимени етноним и топоним. У 19. вијеку настало је највеће ускочко село Баре. Послије Другог свјетског рата припојено им је морачко село Крња Јела.

Познати Ускоци су:

Мирко Алексић
Петар Кршикапа
Новица Церовић
Милан Ракочевић
Сава Микић
академик Миро Вуксановић
Милија Станић
Богдан Котлица
Машо Јелић
Комнен Церовић
Андрија Мандић