ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1992.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku / Vladimir Ćorović


Beograd 1992. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 870 strana.
Napomena: knjiga je odlično očuvana.




U odnosima srpskog naroda i Habsburške monarhije dva su momenta bitna: 1) U vreme Srpske revolucije Srbi u Turskoj su konačno shvatili da im slobodu ne donosi Austrija, već da se za nju mogu izboriti uz pomoć Rusije. To je bila, nesumnjivo, jedna od najznačajnijih prekretnica u ovim odnosima. Nastankom novovekovne srpske države, srpsko pitanje dobilo je nove sadržaje. Vaskrs Srbije bio je stvarnost koja se morala poštovati. 2) Habsburška monarhija nije uspela da reši srpsko pitanje. Ni Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija nije bila u stanju, do početka XX veka, da pronađe konačan put ka srpskom ujedinjenju. Znalo se da više Srba živi u Habsburškoj monarhiji nego u Srbiji, ali ona nije imala snage i moći da pred svetsku javnost postavi konačno rešenje srpskog pitanja. Izazvana austrougarskom agresivnom politikom u carinskom ratu, aneksijom Bosne i Hercegovine i objavom rata, Srbija je prvi put otvoreno proklamovala svoj cilj: ujedinjenje svih Srba i Južnih Slovena. Time je presečen čvor konačnog rešenja srpskog pitanja, koje se moglo ostvariti samo na ruševinama moćnog severnog carstva. Dakle, odnosi Srba i Habsburške carevine u XIX i XX veku kretali su se od ideje da slobodu ne donosi Austrija do ideje da se srpsko ujedinjenje mora ostvariti na ruševinama Turske i Austro-Ugarske.
Ćorovićeva knjiga posvećena je drugom pitanju, odnosno diplomatskoj istoriji srpsko-austrougarskih odnosa, sa naglašenom kojoj je pisao s izvesnom toplinom i nadahnućem. Možda su to najuspelije stranice ove knjige, pošto je uspeo da prikaže pravo stanje duha u jugoslovenskim zemljama, posebno u Bosni i Hercegovini, i da na posredan način dovede ovo pitanje u vezu sa sukobom Srbije i Austro-Ugarske. On je ubedljivom analizom pokazao da „ Narodna odbrana” nije imala potrebe da podstiče nacionalizam kod jugoslovenske omladine, već da su omladinci prilazili ovoj svesrpskoj organizaciji zato što su „ verovali da će u njoj naći ono što oni traže i žele” . Ćorović je i na ovaj način branio Srbiju od odgovornosti za Prvi svetski rat.
U jugoslovenskim zemljama uzdizao se postepeno kult Srbije, koji je dosegao do neslućenih visina u vreme balkanskih ratova, posle kojih je Kraljevina želela mir, ali ga nije mogla obezbediti. S druge strane, Austro-Ugarska je bila nesnosno agresivna. Došavši do ovih saznanja, Ćorović je pisao da ona „1914. nije ušla u rat zbog sarajevskog atentata ili zbog uverenja da za to ima krivice do srpske vlade, nego stoga što je rat htela iz političkih razloga diplomatske i političke prirode” (podv. autor, str. 700).
(Iz Pogovora)
Radoš Ljušić


Sadržaj:
Uvod
Prvi deo: OD REFORMNE AKCIJE U TURSKOJ DO ANEKSIJE BOSNE I HERCEGOVINE (1902-1909)
I Pitanje reforama u Turskoj
II Carinski rat
III Jadranska železnica
IV Aneksija Bosne i Hercegovine
IV-1. Velikosrpska propaganda
IV-2. Razvoj krize
Drugi deo: OD ANEKSIONE KRIZE DO SVRŠETKA BALKANSKIH RATOVA (1909-1913)
I Likvidacija aneksione krize
II Balkanski savez i rat protiv Turske. Stav Austro-Ugarske
III Austrija i sukob među saveznicima
Treći deo: OD SVRŠETKA BALKANSKIH RATOVA
DO SARAJEVSKOG ATENTATA (1913-1914)
I sukob povodom albanskog upada u Srbiju
II Pitanje o Istočnim železnicama
III Austrija i pregovori Srbije sa Papskom kurijom za sklapanje konkordata
IV Nove političke protivnosti između Srbije i Austrije
V Jugoslovenska omladina, „ Narodna odbrana” i organizacija „ Ujedinjenje ili smrt”
VI Sarajevski atentat
VII Austrija optužuje Srbiju
VIII Austrija sprema rat
IX Ultimatum Srbiji
X Rat
POGOVOR (Radoš Ljušić: O sudbini Ćorovićeve knjige. Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku)
Registar imena
Napomena urednika