ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 0000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju, kao nova

Moje robovanje u Turskoj ; O običajima i načinu života Turaka / Bartolomej Georgijević ;
Moje robovanje
Običaji Turaka
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2017
Izdanje 2. novo, prerađeno i dopunjeno izd. iz 1924. / [sa pogovorom Keneta Senona]
Izdavanje i proizvodnja Loznica : Karpos, 2017 (Beograd : Zuhra)
Fizički opis 139 str. ; 21 cm
Biblioteka Fontes
Prevodi dela: 1. De ritibus et differentiis Graecorum et Armeniorum ; 2. De Turcarum moribus epitome / Bartholomeus Georgevits
Tiraž 300
Str. 101-118: Bartolomej Georgijević / Franc Kidrič
Str. 119-139: Bartolomej Georgijević i `Crvena jabuka` / Kenet Seton
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Georgijević, Bartolomej, 1505-1566 -- Autobiografije
Hrišćani -- Robovi -- Osmansko carstvo -- Autobiografije
Običaji -- Osmansko carstvo -- 16v
Osmansko carstvo -- Kulturna istorija -- 16v
Georgijević, Bartolomej, 1506-1566 = Georgievitz, Bartholomeus, 1506-1566


Dela Bartolomeja Georgijevića (oko 1506–1566), čije je ime danas poznato samo stručnjacima, u XVI veku su se u Zapadnoj Evropi čitala više nego dela Martina Lutera. Objavljivala su se, na latinskom i u prevodima na moderne jezike, gotovo u svakoj zapadnoevropskoj zemlji. Njihovoj popularnosti je ponajviše doprinela najaktuelnija spoljnopolitička tema tog doba, kojom su se dela Bartolomeja Georgijevića uglavnom i bavila – Osmansko carstvo i turska pretnja hrišćanskoj Evropi.
Nakon Mohačke bitke 1526. godine, B. Georgijević biva zarobljen i odveden u tursko ropstvo, u kom će provesti oko devet godina. Bio je (pre)prodavan sedam puta, radio najteže poslove, proputovao gotovo celo tadašnje Tursko carstvo u pratnji svog gospodara, skupljača poreza, učestvovao u ratu protiv Persijanaca… Konačno je uspeo da pobegne od svog gospodara u Jermeniju, odakle se dokopao Sirije i Palestine, u kojoj provodi nekoliko godina, pre nego što će otputovati u Zapadnu Evropu. Zahvaljujući svojoj pronicljivosti, dobro se uputio u turske vojne, političke i verske prilike i počev od 1544. godine, kada u Antverpenu objavljuje prvo delo „O običajima i načinu života Turaka“, sa njima revnosno upoznaje Evropljane u više svojih dela slične sadržine, od kojih su neka stekla status bestselera tog doba. Važno je, međutim, napomenuti da on nije bio puki propagandista i raspirivač straha. Njegova dela nisu tek nekakvi banalni antiturski pamfleti. Iz njih se uistinu može mnogo saznati o ondašnjem Turskom carstvu i stvarnom položaju hrišćana u njemu, a od posebne važnosti je i to što je, budući da je naučio turski jezik, u nekim svojim delima davao osnove turskog rečnika i fraza u prevodu na druge jezike. U delu koje ovde donosimo, „O običajima i načinu života Turaka“, nalazi se prvi tursko-južnoslovenski rečnik, koji je važan kako za orijentaliste, tako i za slaviste.

Dva njegova dela koja ovde donosimo prvi put su se pojavila u prevodu Stjepana Orhanovića sa latinskog 1923. godine u Skoplju, po inicijativi istoričara i filologa Gligorija Elezovića (1879–1960), koji je sarađivao na prevodu (transkripcijama i komentarima). Iz prvog izdanja je preuzet i pogovor Franca Kidriča (1880–1950), najvećeg poznavaoca dela B. Georgijevića tog doba (u kom se raspravlja i o njegovoj nacionalnosti – hrvatskoj ili mađarskoj). Našem izdanju smo dodali i tekst američkog medievaliste i vizantinologa Keneta Setona (1914–1995), koji dodatno osvetljava delo ovog interesantnog i zaboravljenog autora.