ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SV 35
07809) PREVLADAVANJE PROŠLOSTI , Todor Kuljić , Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Beograd 2002 , Uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka ,
U ovoj knjizi reč je o ključnoj idejnoj strani procesa koji je u njenom podnaslovu.
Dramatična zbivanja krajem XX veka praćena su snažnim promenama u misli o društvu. Promene su tekle kroz burna sukobljavanje različitih mišljenja koja su se zgušnjavala u širim idejnopolitičkim strujama. Osnova novih sukoba neodvojiva je od izmenjenog vidjenja prošlosti. Istoriji se otvoreno priznaje moć da snaži ili slabi političku legitimnost svuda u Evropi. Nacijama i etničkim grupama je neophodna zajednička prošlost. Bez nje bi bilo nemoguće stvoriti društveni identitet i solidarnost. Zajednička prošlost stvara kontinuitet i zajedništvo u iskustvu nužnih za integraciju grupe. Zajednička prošlost grupe se iskazuje u priči koja stvara epistemičnu osnovu postojanja grupe. Ispričano kolektivno sećanje iskazuje istoriju prošlosti grupe. Verovanja u kolektivno sećanje tvore priču, stvaraju osećaj kontinuiteta sa prošlošću, objašnjavaju sadašnjost i služe kao osnova za planiranje budućnosti. Kolektivno sećanje nije nužno istinito vidjenje prošlosti, već više funkcionalno, tendenciozno i selektivno vidjenje prošlosti koje pomaže održanje i funkcionisanje grupe. Kolektivno sećanje je deo samopoimanja i identiteta članova grupe.
Ono je jedinstveno, distinktivno i ekskluzivno (D. Bar-Tal). Erik Hobzbaum je pokazao da su tradicije kao važan društvenointegrativni segment pamćenja izmišljane. A političke tradicije su dosledno izmišljene radi užih polit. ciljeva. Tradicije, ceremonijali i jubileji treba da obezbede kontinuitet sa prošlošću. Ona je idejna osnova mobilizacije članova grupe. Vera u kolektivno sećanje može pravdati nasilnu aktivnost grupe i uništenje drugih, sugerirajući viziju ekskluzivnosti i nadmoći. Nakon krupnih prekretnica istorija se
preocenjuje i menja na svim planovima: od pojedinačnog do organizovanog sećanja u nauci i ideologiji. U ovoj knjizi promenjena vidjenja prošlosti biće praćena u glavnim medjunarodnim naučnopolitičkim raspravama krajem XX veka, ali i istorijskim sadržajima službenih ideologija glavnih evropskih zemalja. Poseban deo posvećen je idejnim promenama u Jugoslaviji.
mek povez, format 15,5 x 23 cm , latinica, 508 strana