Autor: Domaći
ISBN: Ho
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Božidar Kovaček (Bosanska Dubica, 8. avgust 1930 — Novi Sad, 29. mart 2007) bio je srpski profesor univerziteta, teatrolog i predsednik Matice srpske.[1]

Detinjstvo i školovanje
Osnovnu školu pohađao je u Novom Gradu (1936—1938) i u Subotici, u koju su ga roditelji poslali kod tetke da pohađa građansku školu (1938/39), a zatim se vratio u školu u Novom Gradu (1939/40). Klasičnu gimnaziju upisao je 1940/41. u Novom Sadu, ali se zbog izbijanja rata vratio roditeljima koji su ga zbog ustaškog terora ponovo poslali kod tetke u Suboticu. Tu je od 1942. do 1944. pohađao „mađarsku kraljevsku državnu gimnaziju sa srpskim nastavnim jezikom“. Posle rata nastavio je i završio Mušku gimnaziju 1949, a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu – na Grupi za jugoslovenske jezike i književnost u Beogradu 1954. Doktorsku tezu o Jovanu Đorđeviću odbranio je na Filozofskom fakultetu – na Grupi za jugoslovenske književnosti u Novom Sadu 1963.

Univerzitetska karijera
Na istom fakultetu je radio kao bibliotekar (1955—1957), zatim kao asistent (1957—1963), docent (1963—1970) i vanredni profesor od 1970. Predavao je narodnu književnost i opštu jugoslovensku književnost. Na Akademiju umetnosti u Novom Sadu je prešao 1975. Bio je član matične Komisije pri osnivanju Akademije, a kao vanredni profesor predavao je Istoriju jugoslovenske drame i pozorišta do XX veka. Za redovnog profesora izabran je 1978. i nekoliko g. predavao je uporedo i na Filozofskom fakultetu. Učestvovao je u osnivanju i predavao na magistarskim studijama iz teatrologije, bio je i dekan od 1978. do 1983, a prodekan je bio od 1991. do 1996. Penzionisan je 1999, ali je i dalje je držao predavanja. Održao je dva kursa na Visokoj školi u Pečuju o Jovanu Jovanoviću Zmaju i srpskom pozorištu u XIX veku, a kao gost predavao je na fakultetima u Beogradu, Segedinu, Sofiji, Plovdivu, Vroclavu, Poznanju i Berlinu.

Matica srpska
Kao mlad naučni radnik početkom 60-ih počeo je da sarađuje sa Maticom srpskom: član-saradnik postao je 1963, a stalni član 1973. Ne napuštajući profesuru, bio je upravnik Biblioteke MS (1970—1975), a više puta je biran u Upravni odbor (od 1969) i u Izvršni odbor (od 1971); sekretar Odeljenja za književnost i jezik bio je od 1974. do 1983, potpredsednik MS od 1982. do 1999, predsednik Temišvarskog odbora i glavni urednik Temišvarskog zbornika od 1991. do 2000. Osnovao je 1987. (i bio njegov glavni urednik) Matičin naučni časopis Zbornik za scenske umetnosti i muziku, u kojem je redovno objavljivao radove. Između ostalog bio je i član Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika kao i urednik struke zadužen za istoriju drame i pozorišta. Od 1999. do smrti bio je predsednik MS.

Društvena delatnost
Pored rada na Filozofskom fakultetu, Akademiji umetnosti i u Matici srpskoj bio je angažovan i u mnogim drugim kulturnim, društvenim i političkim ustanovama: predsednik Zmajevih dečjih igara 1965—1967, predsednik Fonda za kulturu NSada 1967—1979, član Festivalskog veća Šibenskog festivala deteta 1968—1970, član Saveta Hungarološkog instituta 1969—1973, predsednik Izvršnog odbora Pokrajinske zajednice kulture 1969—1975, član Prosvetnog saveta SAPV 1970—1972, predsednik Zajednice bibliotekara SRS 1970—1973, predsednik Jugoslovenske komisije za sistem naučnih informacija 1971—1973. i član iste Komisije 1973—1975, predsednik Sekcije za kulturu Republičke konferencije SSRNS 1971—1975, član jugoslovenske komisije za UNISIST 1971—1976, član Saveta časopisa „Letünk“ 1971—1986, član Komisije Izvršnog veća SAPV za odnose sa inostranstvom i Komisije za kulturu i obrazovanje istog Komiteta 1972—1975, predsednik Komisije za kulturu Pokrajinske konferencije SSRNS 1975—1979, član Pozorišnog saveta SNP 1975—1983, član Akcionog odbora za reformu univerziteta 1976—1978, član Saveta Újvidéki színház – Novosadsko pozorište 1977—1979, član Komisije za društvene nauke SIZ za naučni rad SAPV, član Komisije za sporazum SANU i Mađarske akademije nauka 1978, predsednik Organizacionog odbora Predsedništva savezne konferencije SSRNJ za savetovanje o savremenom pozorištu 1978, član Počasnog odbora Susreta vojvođanskih pozorišta 1978—1979, član i predsednik Upravnog odbora Sterijinog pozorja 1992—2000, potpredsednik Vukove zadužbine, spoljni saradnik Instituta za istoriju Vojvodine u NSadu, spoljni sardnik Hungarološkog instituta u Novom Sadu.

Bio je član i mnogih komisija, odbora i saveta kulturnih i naučnih ustanova: Matičine komisije za osnivanje i početak rada Akademije umetnosti SAPV, Komisije za nastavni i naučni rad Zajednice jugoslovenskih univerziteta, Izdavačkog saveta Izdavačkog preduzeća MS, Saveta Biblioteke MS, Komisije za otkup dela tržišta novih knjiga SIZ-a kulture SAPV, Savezne komisije SAPV za lektorate, Odbora Dositejevih dana, Udruženja književnika SAPV, više komisija pri Savetu Akademije umetnosti, predsednik Komisije za nastavno-naučni rad i Komisije za međunarodnu saradnju Akademije umetnosti, član Kolegijuma Univerziteta po položaju, Odbora za romantizam SANU, Sentandresjkog odbora SANU, Potkomisije za uporednu književnost Odbora za književnost SANU, Potkomisije za književnost XVIII i XIX veka Odbora za književnost SANU, Zajedničke komisije SANU i MS za fototipska izdanja, Redakcije Enciklopedije Jugoslavije za SAPV za književnost, filologiju, lingvistiku, likovnu umetnost, muziku i pozorište, Redakcije za zajednička izdanja Izdavačkog preduzeća „Európa“ u Budimpešti i Izdavačkog preduzeća MS. Bio je nosilac naučnog projekta Enciklopedije SNP, zatim naučnog projekta Kontaktne bibliografije mađarsko-srpske (samostalni projekat u Odboru za romantizam SANU i u Potkomisiji za uporednu književnost SANU).

Naučni rad
Ceo svoj radni vek posvetio je naučno-istraživačkom radu iz istorije srpske književnosti i kulture (posebno pozorišne) XVIII i XIX veka, kao i komparativistici. Radove je objavljivao u skoro svim našim listovima i časopisima, a bio je i član više redakcija: Zbornika Matice srpske za književnost i jezik (od 1963), „Pozorišta“ (1968—1972), „Savremenosti“ (1971—1973), glavni i odgovorni urednik „Bibliotekarskih novosti“ (od 1972), i Rada MS (1972). Svoje radove posvetio je izučavanju istorije SNP, proučavanju drame na našim prostorima, zatim književnim i kulturnim jugoslovenskio-mađarskim vezama, kao i jugoslovenskih i drugih književnih veza. Nemerljiv je njegov doprinos istraživanjima kulturā naroda koji nas okružuju. Skoro da se ne postoji ni jedan segment kulture na ovim prostorima, pogotovu Novog Sada i Vojvodine, u kojem on nije ostavio traga i koji nije bio predmet njegovog interesovanja i proučavanja. O srpskom pozorištu i dramskoj književnosti napisao je hiljadu i dvesta stranica, sa akcentom pre svega na istraživanjima XVIII i XIX veka: „Impresivno deluje K. sposobnost da iz malenog broja činjenica uspešno rekonstruiše ne samo obrise jedne manje ili više dosledno zamišljene umetničke akcije, nego da i valjano rastumači specifičan duh epohe i pravo mesto stvaralačke individualnosti u toj epohi. Sve to on postiže, pre svega, pažljivim pretraživanjem i otkrićima činjenične osnove umetničkih događaja, ali i vanrednom sposobnošću pronicljivog sagledavanja jednog drugog vremena i osobenih stvaralačkih preokupacija“. Pored knjiga, objavio je više stotina studija, ogleda i prikaza, priredio više radova, predgovora, uvoda, pogovora, pozdravnih reči, komentara, objašnjenja, razgovora, diskusija, registara, redakcijskih tekstova i dr. Scensko viđenje Zmajeve „Pevanije“ pod naslovom Pesmi hvala je po njegovom scenariju u SNP izvedeno 1983.

Priznanja i nagrade
Za svoj dugogodišnji naučni rad višestruko je nagrađen: Diploma sa plaketom Narodne biblioteke SRS 1975, Matice srpske 1976, Filozofskog fakulteta u NSadu 1979, Povelja grada Novog Sada 1979, Sterijina nagrada za teatrologiju za knjigu Talija i Klio 1992, Nagrada „Mladen Leskovac“ 2006, Lovorov venac za teatrologiju 2006.