ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KUTUZOV 1-3 KOMPLET Leontij Rakovski

Minerva Subotica, 1978. godine, tvrd platneni povez, kvalitetan papir, bibliofilski, obeleživač za stranice, u originalnoj kutiji koja ima tragova vremena.
Knjige su nekorišćene, nisu čitane.

Mihail Ilarionovič Goleniščev-Kutuzov (1745 - 1813), ruski general-feldmaršal, kome se pripisuje da je spasao Rusiju za vreme Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine.
Kao dete je ostao bez roditelja, pa ga je usvojio general Golenščev - čije je prezime mladi Mihail dodao svom prezimenu.
Usvojitelj mu je omogućio da završi prestižnu artiljerijsku i inženjersku školu, a već par godina kasnije, mladi Kutuzov je učestvovao u Rusko-turskom ratu, gde je unapređen u potpukovnika.
U borbama je ranjen, oporavljao se i u Rusiji i u inostrantvu, a kada se vratio, služio je na Krimu pod komandom čuvenog Aleksandra Suvorova. Ubrzo je unapređen u čin pukovnika, nedugo zatim u general-majora, da bi, posle više ratova u kojima je komandovao, bio postavljen za ambasadora u Konstantinopolju, komandanta i inspektora vojske u Finskoj, komandanta korpusa u Sankt Peterburgu, ambasadora u Berlinu.
Tokom svoje vojne karijere, izveo je strateške manevre, koji su ušli u istoriju ratovanja.
Na primer, strateškim manevrom od Braunaua do Olomouca izveo je vojsku iz opasnosti okruženja i porazio je maršala Miru kod Amštetena i Mortijea kod Direnštajna, a uoči bitke kod Austerlica pokušao je da spreči savezničke komandante da ulaze u bitku.
Međutim, bio je preglasan od strane Austrijanaca, pa je za bitku pokazao jako malo interesa.
Učestvovao je u bici kod Austerlica 1805. godine i tom prilikom ranjen. Posle te bitke ruski car je sklonio Kutuzova od komandovanja armijom.
Od 1806. do 1811. godine bio je vojni gubernator Kijeva i Litvanije.
Međutim, kada je Napoleon 1812. izvršio invaziju Rusije, ruski vojni ministar Barklaj de Toli je odlučio da se primeni taktika spržene zemlje i da se ruska vojska povlači, umesto da rizikuje veliku bitku.
Ta strategija je izazvala negodovanje kako vojnika, tako i generala, a posebno kneza Petra Bagrationa. Zbog toga je Kutuzovljevo imenovanje kao glavnokomandujućeg dočekano sa oduševljenjem.
Kutuzov se odlučio na veliku bitku na prilazima Moskvi.
Dve vojske su se sukobile u bici kod Borodina avgusta 1812. godine. To je do tada bila jedna od najvećih bitaka u istoriji u kojoj je učestvovalo oko četvrt miliona vojnika.
Rezultat bitke je bio neodlučan, ali pola ruske vojske i četvrtina francuske vojske je poginula ili ranjena. Posle savetovanja u selu Fili, Kutuzov se vratio na strategiju svoga prethodnika o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska što je moguće duže.
Cena je bila gubljenje Moskve.
Moskva je evakuisana. Posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, tokom koga ga je progonila ruska vojska.
Samo mali delovi francuske vojske uspeli su da se spasu napustivši Rusiju.
U Moskvi je još u doba SSSR postavljen ogromni paviljon u kome je trodimenzionalno prikazana Borodinska bitka, tako da se može ispratiti čitav tok te, jedne od najznačajnijih bitaka u istoriji.

Interesantan je podatak da u Rusiji postoji mišljenje da je Kutuzov bio po majci srpskog porekla.
I kod Srba se sačuvalo predanje o slavnom generalu Kutuzovu, koji je bio ne samo Srbin, nego i rodom iz Bačke.
Pominju se dva mesta: Šandor i Leđen.
Jugoistočno od Baje, kod sela Riđice nalazilo se u vreme carice Marije Terezije graničarsko mesto, stari Leđen, u kojem su pre iseljenja u Rusiju živeli Srbi graničari.
Navodno je Mihaila u njemu rođenog majka u povoju odnela u Rusiju.
Deo meštana tog napuštenog sela se naselio u Riđici.

# 555