ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ivana G. Jasovic - Saborni hram Svetog Nikole u Ramaci

Svet knjige, Beograd, 2015.
Mek povez, 94 strane, ilustrovano.

Рамаћа је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. било је 255 становника. У селу се налази црква светог Николе, са краја XIV века. Насеље је основано 1720. године. Под њивама се налази 531,4 ha, воћњацима 153,56 ha, виноградима 5,26 ha, ливадама 161,86 ha, пашњацима 94,92 ha док остало земљиште заузима 14,03 ha.
Црква светог Николе
Главни чланак: Црква светог Николе у Рамаћи

Црква светог Николе у Рамаћи припада епархији шумадијској Српске православне цркве. Подигли су је крајем XIV века (између 1389. и 1395. године) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].
Демографија

У насељу Рамаћа живи 300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (49,2 код мушкараца и 52,5 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50. (Према попису из 2011. године)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Црква Светог Николе Мирликијског у Рамаћи, налази се на падинама Рудника, 25 km западно од Крагујевца и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.[1] Подигли су је крајем 14. века (између 1389. и 1395) непознати ктитори (свештеник са сином и братом), а кнегиња Милица га је 1395. године приложила светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Радови на откривању и заштити живописа у унутрашњости цркве су изведени у периоду од 1956. до 1958. године, а црква у Рамаћи се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2].
Архитектура

Манастирска црква је релативно мала грађевина једнобродне основе са, споља, осмостраном куполом и дрвеним нартексом који је дозидан у 19. веку. Њена спољашњост је омалтерисана, без, за тада доминантни Моравски стил очекиваних, украса, осим пиластара који одговарају онима у њеној унутрашњости.
Живопис

Живопис у цркви је настао 1392. или почетком 1393. године[3] и веома оштећен[2], али се и поред тога види да је веома занимљивог иконографског програма[2]. Ктиторска композиција се налази на јужном зиду и сачињавају је свештеник у белом, његов брат и син који приносе цркву (њен модел држе свештеник и брат) светом Николи. Поред њих, на западном зиду су били насликани тадашњи владар Србије, кнез Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и један патријарх[3] (можда Спиридон (1379—1389)[3]), док се фигуре мушкарца и жене двојако тумаче, или као непосредни суверен ктитора, господар Рудничког краја војвода Никола Зојић са супругом Видославом[2] или као кнез Лазар и кнегиња Милица[3].

У средишњем делу цркве, насликани су Страдања Христова, сцене из живота Богородице и светог Николе, Велики празници, као и каменовање светог првомученика Стефана, док су у другој зони (изнад стојећих фигура у првој) приказани попрсја светаца у медаљонима. Причешће апостола, Богородица са анђелима, Поворка анђела и Поклоњење архијереја Христу насликано је у олтарском делу цркве, док су у куполи представљени библијски пророци и Небеска литургија.
Rudnik, Kragujevac, Sumadija...