ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Mahir Sokolija - Tunjo
Velik turban, pod njim hodze nema

Mertons Graphics, London, 1995.
Mek povez, 184 strane.
Knjiga o Muhamedu Filipovicu Tunju.

Мухамед Филиповић (Бања Лука, 3. август 1929 — Сарајево, 26. фебруар 2020), био је босанскохерцеговачки филозофски писац, есејиста о културној историји Босне и Херцеговине и касније (осамдесетих и деведесетих) нарочито је познат као један од најистакнутијих бошњачких националних идеолога. Био је члан Академије науке и умјетности БиХ, предсједник Бошњачке академије наука и умјетности. Био је дугогодишњи редовни професор логике и методологије социјалних истраживања на одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета УНСА. У периоду од 1975. до 1982. године био је уредник у редакцији Енциклопедије Југославије ЈЛЗ за сепарат Босна и Херцеговина.
Биографија

Рођен је 3. августа 1929. године у Бањој Луци у породици Сулејмана и Ђуле.

Филиповић је у родном граду завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952. године, а докторирао 1960.[1] Био је доцент, ванредни и редовни професор логике и методологије социјалних истраживања са методологијом науке на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Аутор је монографија из марксизма, логике, историје филозофије језика, историје културног и књижевног живота Босне и Херцеговине и политичких чланака и монографија.

Током 1980-их Филиповић се трансформисао из идеолога у критичара режима Јосипа Броза.[2] Почетком 1990-их заједно са Алијом Изетбеговићем и Фикретом Абдићем оснива Странку демократске акције, да би се пола године након тога политички разишао[3] са већином чланства СДА и оснива Муслиманску бошњачку организацију, нову политичку партију унутар муслиманског бошњачког народа.[4] МБО је добила незнатан број гласова на општим изборима у СР БиХ 1990. иако је код многих припадника до тада муслиманске нације био сматран идеолошким „оцем бошњачке нације“. Једно вријеме био је присталица муслиманског останка у Југославији. Заједно са Адилом Зулфикарпашићем учествовао је у неуспјелим преговорима у јулу 1991. са тадашњим вођама СДС-а о будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић - Филиповић.

Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни и Херцеговини био је амбасадор БиХ у Берну у Швајцарској и Лондону у Уједињеном Краљевству.[2]

Филиповић је био члан Академије наука БиХ, (у Академију наука и уметности СР БиХ изабран је 1976. а постао је дописни члан те Академије 1978. године и редовни члан 1987), један је од оснивача и предсједник и националне Бошњачке академије наука и умјетности.[5][6] Објавио је 14 књига (укупно више од 30 дјела), од којих су неке и преведене на друге језике (Лењин — монографија његове мисли преведена је на седам језика).

Умро је 26. фебруара 2020. године у Сарајеву, у 91. години.[7]
Библиографија Мухамеда Филиповића

`Religija i moral`, `Rad`, Beograd, 1958.
`Bosanski duh u književnosti – šta je to?`, Sarajevo, 1967.
`Lenjin - monografija njegove misli`, `Veselin Masleša`, Sarajevo, 1969.
`Etički osnovi humanizma`;
`Marksizam i suvremena filozofija`; `Veselin Masleša`, Sarajevo, 1974.
`Filozofske osnove marksizma`, `Komunist`, Beograd, 1976.
`Marksistička teorija i problemi revolucije`, `Komunist`, Beograd, 1976.
`Industrija i rad kao predmet znanstvenog proučavanja`, `Zaštita`, Sarajevo, 1983.
`Safet Krupić - marksistički filozof, kritičar i estetičar`, Veselin Masleša, Sarajevo, 1986.
`Filozofija jezika I`, `Svjetlost`, Sarajevo, 1986.
`Duhovni život Bosne`, Publicistički zavod Jugoslavije, Beograd, 1986.
`Filozofija jezika II`; Sarajevo, 1987.
`Bošnjačka politika`, `Svjetlost`, Sarajevo, 1996.
`Bosna i Hercegovina-najvažnije geografske, demografske,historijske, kulturne i političke činjenice`, `Copact-E`, Sarajevo 1997.
Povijest bosanske duhovnosti, `Bosanska knjiga`, Sarajevo, 1997.
`Tunjina nedovršena priča - Banjaluka u kazivanju Muhameda Filipovića`, Emin Krkić 1999;
`Pokušaj jedne duhovne biografije`, `Avicena`, Sarajevo, 1999.
`Bio sam Alijin diplomata I i II`, `Delta`, Bihać, 2000.
`Deset predavanja o ideji Evrope`, Pravni centar Fond otvoreno društvo BiH, Sarajevo, 2000.
`Jedno dugo, dugo putovanje uz Lim i oko Peštera`, `Svjetlost`, Sarajevo, 2001.
`Komunizam i nostalgija`, `Svjetlost`, Sarajevo, 2001.
`Pitanje odgovornosti za rat u BiH`, `Svjetlost`, Sarajevo,
`Islam i teror`, `El-Kalem`, Sarajevo, 2002.
`Metodologija znanosti i znanstvenog rada`,`Svjetlost`, Sarajevo, 2004.
`Tragedija Bosne`
`Povijest i naše mišljenje o njoj`;
`Historija duhovnog života na tlu Bosne i Hercegovine, knjige I,II,III,IV`, `Svjetlost`, Sarajevo, 2005.
`Devetnaest etida o Mihailu Bahtinu`, `Svjetlost`, Sarajevo, 2005.
`Bosanski duh lebdi nad Bosnom`, `Prosperitet`, Sarajevo, 2006.
`Ko smo mi Bošnjaci`, 2008
`U susret stogodišnjici Merhameta`,`Prosperitet`, Sarajevo, 2011.
”Fenomen Muftija”,
Filipović, Muhamed (1990). „O pojmu književnosti u primjeni na istraživanja naše duhovne baštine”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 39 (1989): 11—36.
Filipović, Muhamed (2007). Ko smo mi Bošnjaci: Ko smo mi Bošnjaci muslimanske vjere i šta mi želimo u našoj domovini Bosni i Hercegovini, u regiji s kojom smo svojim porijeklom i historijom povezani, i u Europi kojoj geopolitički i kulturno pripadamo?. Sarajevo: Prosperitet.
”Roman jedne biografije”, Sarajevo, 2019. (аутобиографија)

tags: emigracija, muslimanska emigracija, dijaspora, bosna, radovan karadzic, alija izetbegovic, islamska deklaracija, muhamed filipovic tunjo, emigrantsko izdanje...