Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski

УРЕДНИЦИ: Борисав Челиковић
Ранији уредници: Милојко КнежевићПУТ У НИГДЕ

ПУТ У НИГДЕ
– Откривање Срба од Кападокије до Карпата
Борис Субашић
прво издање, 2024, 15 х 23 цм, 176+24 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-3033-4Обавештење о продаји књига на порталимa и актуелним акцијама1.100,00 РСД1.045,00 РСД
Додај
Књига “Пут у Нигде – Откривање Срба од Кападокије до Карпата” је динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа.

Аутор наглашава да га је на ово путничко истраживање покренула порука-путоказ које је учени монах Доментијан из 14. века вешто сакрио у житију свога учитеља Светога Саве коме је био сапутник. Борис Субашић је проучавајући средњовековне географске карте и описе простора стекао чврсто уверење да је Сава ходочастио у Кападокију. Аутор је, као и на путовањима описаним у претходне две књиге, веровао да ће одговор пронаћи само ако открије Савине стазе и хода њима, јер је то у недостатку писаних сведочанства једини начин да се искуствено спознају његови подвизи и личност. Уверен да је то Доментијанова порука, аутор је припремајући путовање истраживао научну литературу о античкој Анатолији, данашњој турској Андолији, којој припада Кападокија и открио бројна сведочанства из ромејских и арпских извора о малоазијским Србима. Њих је на простор испод Битинијског Олимпа од 7. века у масама колонизовало Ромејско царство као граничаре, крајишнике. Главни град српске колоније у области Гордији, по његовим становницима је назван Гордосербон, а Срби су се током ратова са Омејадским калифатом раселили до рубова Кападокије.

Фрагменти средњовековних хроника који нису били инспиративни за кабинетске истраживаче навикле на удобност, за путописца-планинара су били више него изазовни. Он се, налик древним путницима, препустио својим звездама некретницама, Светом Сави и Городербону, да га воде кроз лутања током којих он бележи калеидоскопске слике паралених стварности у којима живе Балкан и Мала Азија, а у којима се непрестано и неочекивано појављују Срби, Током путовања аутор сазнаје да је овај простор у дубокој прошлости Земље био континент, у науци назван Балканодолија, и да је баш у овој историјски најтруснијој области света колевка цивилизације. Жижна тачка свих Субашићевих путева је град и област Нигде, на крајњем југоистоку Турске где на масиву Тауруса проналази остатке тврђава где су од 7-9. века стражарили Срби и поред којих је прошао Сава на свом путовању у Кападокију.

У подземном манастиру на периферији Нигдеа, који је Сава несумњиво посетио, путника дочекује фреска Богородице Тројеручице, којој и данашње турско становништво приписује исте чудесне моћи, какве има икона Тројеручице коју је наш светитељ добио као завештање свог духовног узора Светог Саве Освећеног у његовом манастиру у Јудејској пустињи. Субашић сматра да је разлог ходочашћа Саве Српског у Кападокију чињеница да је Сава Освећени рођен у кападокијској Цезареји и замонашио се у неком од подземних манастира на простору између данашњих градова Кајсери и Нигде,

После више од миленијума српски путописац је на Таурусу одао почаст сенима тамошњих српских граничара, а затим кренуо ка другој планинској међи имагинарне Балканодолије, ка Карпатима, путем Хиландарца Светог Никодима, просветитеља Влашке и Молдавије, “подунавског Светог Саве”. Службени гласник је објављивањем овог путописа указао научним специјалистима на потпуно занемарену област чије би детаљено истраживање могло да пружи важна сазнања о националној историји.