ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrd povez, 200 strana, nova knjiga, izdanje Catena mundi 2023

Govori – kralj Petar I je knjiga koja se čekala blizu jednog veka. Ona sabira sačuvane govore kralja Petra od stupanja na presto do abdikacije 1914. i predstavlja jedinstvenu mogućnost da se upoznate sa autentičnim rečima omiljenog srpskog kralja. U ovoj knjizi pročitaćete šta je kralj mislio o ustavu, političkim slobodama, demokratiji, političkim partijama, ali i o Kosovskom zavetu, oslbođenju i ujedinjenju srpskih zemalja.

Knjiga je nastala na osnovu zaboravljenog izbora kraljevih reči iz 1924, koja nikada nije bio objavljen u potpunosti, te sačuvane arhive Srpskih novina (službenog glasila Kraljevine Srbije) i Politike. Obogaćena je kraljevim predgovorom čuvenom delu Džona Stujuarta Mila O slobodi, biografskim esejem Jovana Dučića i uvodnim slovodom Nj. K. V. prestolonaslednika Aleksandra.

Govori kralja Petra nastajali su različitim povodom: prilikom otvaranja sednica narodne skupštine, predstavljanja programa različitih vlada, putovanja po Srbiji i inostrantvu, ali i prilikom otvaranja veoma važnih ustanova i spomenika. Takođe, u knjizi su sve ratne proklamacije kralja Petra, kao i njegovi govori oduševljenim Beograđanima na povratku s fronta. Zajedno, oni čine jednu programsku, kulturnu i ideološku celinu – metaforu vrednosti kojima je Srbija težila u svom zlatnom dobu.
Odabrane reči iz knjige Govori – kralj Petar I

Mi, Ja i vi, gospodo ministri, bićemo odgovorni pred istorijom i pred uspomenom na dedove naše za sve zloupotrebe što se u ovoj zemlji sa slobodom ili protiv nje učinile budu. Karađorđe i svi oni junuaci iz 1804. godine tražiće od nas računa od amaneta koji nam poveriše, od slobodne Srbije koju su životom svojim iskupili.

Ono što hoću da ostavim iza sebe sinu mome, i čime mislim da ću otadžbini svojoj najveću uslugu učiniti, to je primer jednog skroz ustavnog vladara. I ja sam stavio sebi u zadatak da sam na prvom mestu radim strogo u granicama Ustava na koji sam se zakleo, pa da to i od svakog drugog tražim.

Dok je sećanja na Kosovo, biće i Srbin u stanju da odoleva svakoj najezdi, da s uspehom brani na svima tačkama prava svoja. Duh kosovski, duh onih junaka koji slavno padoše na braniku Otadžbine svoje, zadahnuće nas kad god nam bude trebalo da osiguramo nacionalni opstanak svoj, i on će sobom nadoknaditi ono što nam u broju bude nedostajalo.

Srpski je narod malen, a njega nisu nikad ni raspinjali kakvi veliki zavojevački planovi. Ali je srpski narod u isto vreme i svestan svoje slavne prošlosti, svestan uloge, koju je nekad u istoriji igrao i koju je pozvat da igra u ovom kraju Evrope. Poštujući svačija prava, on će vazda najenergičnije tražiti da se i o njegovim istorijom zajemčenim pravima računa vodi, kad tome vreme dođe.

Mi treba da gledamo jedni u drugima sinove iste Otadžbine koji joj svi podjednako iskreno dobra želimo, i da u načelnim razlikama vidimo samo razne puteve da se do toga opšteg dobra dođe. Ne dopuštajmo nikako da nas u političkoj borbi žučnost savlada, i da u bratu Srbinu gledamo neprijatelja zato što je druge političke partije.
Iz predgovora Nj. K. V. prestolonaslednika Aleksandra

„Kralj Petar I nije bio samo Kralj Oslobodilac, koji nam je doneo velike i slavne pobede u ratu i dugo čekanu slobodu. Bio je i prvi istinski ustavni vladar, zapamćen kao evropski liberal, sa demokratskim pogledom na svet. Jednakost svih, pravda i vladavina prava bili su ideali i principi koji su ga vodili. Njegovu vladavinu obeležile su mnoge poteškoće, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, ali, on je uspeo da savlada sve prepreke i povede svoju zemlju i narod na put ustavnosti, parlamentarizma i demokratije.

Vođen idejom oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda, predvodio je vojsku Kraljevine Srbije u njenim najslavnijim, herojskim danima. Sećanje na to junaštvo živo je i danas. Do poslednjeg časa bio je veran svojoj vojsci, čak i kada je, već star i bolestan, sa svojim vojnicima prošao albansku golgotu Prvog svetskog rata, kada se cela vojska povukla iz Srbije u Grčku, da bi potom stala na novi, Solunski front. Proboj tog fronta doneo je pobedu savezničkim snagama i mir Evropi i celom svetu.”

Predgovor: Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar