ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Miloš N. Đurić Istorija starih Grka
Do smrti Aleksandra Makedonskog u odabranim izvorima
Meki povez
Izdavač Zavod za udžbenike

Miloš N. Đurić (Slavonski Benkovac, 14. januar 1892 — Beograd, 5. decembar 1967) bio je srpski klasični filolog, helenista, univerzitetski profesor, filozof, prevodilac i akademik.[1]

Biografija
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu a doktorirao u Zagrebu 1929. godine.[1] Akademsku karijeru je započeo kao učitelj i profesor, predavao je i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Od septembra 1928. godine Miloš N. Đurić počeo je da radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Početokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, kvislinške vlasti zatražile su od svih viđenijih srpskih intelektualaca da potpišu Apel srpskom narodu kojim se zahtevao „red i poslušnost“ i „rodoljublje u borbi protiv komunista“. „Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo?”, rekao je profesor. Kada ga je jedan profesor muzike zaustavio, upozorio na moguće posledice i upitao zašto odbija da potpiše, profesor Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi. Ti u diple sviraš, a ja studentima etiku predajem!“.[2] Ove reči postale su vremenom jedan od simbola doslednosti u etičkom stavu. Ipak, od trenutka izgovaranja ove moralne replike, počinju i najteže godine za prof. Miloša „Mišu“ Đurića. Usledilo je penzionisanje (1942), a potom i hapšenje i odvođenje u Banjički logor.[2] Na samom kraju rata, 8. aprila 1945, u Slavoniji gine njegov sin jedinac Rastko, svršeni maturant, kome posthumno posvećuje praktično sve posleratno stvaralaštvo i najdraže prevode.[3]

Posle rata Đurić je nastavio da radi na Filozofskom fakultetu,[3] gde je 1950. godine izabran u zvanje redovnog profesora na Katedri klasične filologije. Iako je bio penzionisan je 1962. godine, predavao je istoriju helenske književnosti do kraja svoga života.

U Odeljenju literature i jezika Srpske akademije nauka i umetnosti je postao dopisni član 14. juna 1955. a zatim redovni 20. decembra 1961. godine.[3] Bio je predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „Živa antika“ od 1953.[1] Objavio je blizu 400 bibliografskih jedinica, radova iz klasične književnosti i filozofije („Iz helenskih riznica“, „Istorija helenske književnosti“, „Istorija helenske etike“).[3]

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za 1961. godinu. Sedmojulsku nagradu je dobio 1965. godine.[3]

Udruženje književnih prevodilaca Srbije svake godine dodeljuje Nagradu „Miloš N. Đurić“.[3]

Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.[2]

Na Karaburmi (Ćalije) jedna uličica se zove po njemu Čika-Miše Đurića.

u Nišu na opštini Palilula (Bubanj) jedna ulica nosi njegovo ime Miloša Đurića.