pregleda

Uspomeni ugarskih kraljevih šajkaša - Gavrilo Vitković


Cena:
12.000 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

LukiVikt (264)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 318

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Nije navedena
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, prednja korica odvojena od knjižnog bloka, povez loš, nedostaje zadnja korica. Knjižni blok je kompletan.

Broširan povez, 26 cm.
156 str.

Prošlost, ustanova i spomenici kraljevih šajkaša od 1000 do 1872 po srpskim i stranim izvorima

Гаврило Витковић (Будим, 28. јануар/9. фебруар 1829 - Неготин, 25. јул/7. август 1902), српски инжењер и историчар самоук. Сакупио је и објавио рад: Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.

У Будиму је похађао српску школу и гимназију. На Универзитету у Пешти слушао је техничке науке. Још као студент био је присташа Светозара Милетића. У Србију је прешао 1855. и био је најпре инжињер у Смедереву и Шапцу, а онда професор гимназија у Крагујевцу и Београду. Био је самоуки историчар, а историјом се бавио јер је знао добро мађарски, а у Будиму је било много извора за српску историју 17. и 18. века. Од највећег значаја и вредности за науку били су његови Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. То је био поуздан извор иначе недоступних докумената од великог значаја за српску историју. Његовом научном раду недостајала је научна солидност, рад је био без савесне потпуности и доброга распореда. Највише труда је показао око издавања споменика, али мало је било издања и није пазио да ли су ти извори већ били одштампани. Настојећи да се покаже што већи патриота извртао је историју, па је због тога долазило до полемика са другим историчарима, у којима је лоше пролазио. Његове расправе не могу да се користе, јер су пуне мистзификација и плагијата.

Главна дела су му Критички поглед на историју Срба у Угарској, Прошлост, установа и спомен угарских краљевских шајкаша. Уводни део Калајеве Исорије Срба превео је и издао као Историју српског народа (1882). Написао је и биографију свог оца Јована. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од 30. I 1872. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Izvor: Srpska enciklopedija

Komunikacija isključivo porukama na Kupindu. Plaćanje pre slanja. Knjige šaljem kao preporučenu tiskovinu, paket, Post Express-om Poštarina isključivo na teret kupca. Knjige ne šaljem pouzećem. Za oštećenja nastala u transportu, ne odgovaram, ali ću se truditi da robu zapakujem najbolje moguće, i da je obezbedim od bilo kakvih oštećenja. Šaljem u inostranstvo po cenovniku Pošte Srbije (uplata Western Union-om). Na teritoriji Novog Sada preuzimanje knjiga je moguće na adresi koju ćete dobiti porukom (Novo naselje).

Zbog velikog broja predmeta, molim Vas da pre kupovine proverite da li imam predmet koji želite putem poruke na Kupindu.

Predmet: 77198813
Polovna knjiga, prednja korica odvojena od knjižnog bloka, povez loš, nedostaje zadnja korica. Knjižni blok je kompletan.

Broširan povez, 26 cm.
156 str.

Prošlost, ustanova i spomenici kraljevih šajkaša od 1000 do 1872 po srpskim i stranim izvorima

Гаврило Витковић (Будим, 28. јануар/9. фебруар 1829 - Неготин, 25. јул/7. август 1902), српски инжењер и историчар самоук. Сакупио је и објавио рад: Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.

У Будиму је похађао српску школу и гимназију. На Универзитету у Пешти слушао је техничке науке. Још као студент био је присташа Светозара Милетића. У Србију је прешао 1855. и био је најпре инжињер у Смедереву и Шапцу, а онда професор гимназија у Крагујевцу и Београду. Био је самоуки историчар, а историјом се бавио јер је знао добро мађарски, а у Будиму је било много извора за српску историју 17. и 18. века. Од највећег значаја и вредности за науку били су његови Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. То је био поуздан извор иначе недоступних докумената од великог значаја за српску историју. Његовом научном раду недостајала је научна солидност, рад је био без савесне потпуности и доброга распореда. Највише труда је показао око издавања споменика, али мало је било издања и није пазио да ли су ти извори већ били одштампани. Настојећи да се покаже што већи патриота извртао је историју, па је због тога долазило до полемика са другим историчарима, у којима је лоше пролазио. Његове расправе не могу да се користе, јер су пуне мистзификација и плагијата.

Главна дела су му Критички поглед на историју Срба у Угарској, Прошлост, установа и спомен угарских краљевских шајкаша. Уводни део Калајеве Исорије Срба превео је и издао као Историју српског народа (1882). Написао је и биографију свог оца Јована. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од 30. I 1872. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Izvor: Srpska enciklopedija
77198813 Uspomeni ugarskih kraljevih šajkaša - Gavrilo Vitković

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.