Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Nije navedena
Jezik: Srpski
Polovna knjiga, prednja korica odvojena od knjižnog bloka, povez loš, nedostaje zadnja korica. Knjižni blok je kompletan.
Broširan povez, 26 cm.
156 str.
Prošlost, ustanova i spomenici kraljevih šajkaša od 1000 do 1872 po srpskim i stranim izvorima
Гаврило Витковић (Будим, 28. јануар/9. фебруар 1829 - Неготин, 25. јул/7. август 1902), српски инжењер и историчар самоук. Сакупио је и објавио рад: Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.
У Будиму је похађао српску школу и гимназију. На Универзитету у Пешти слушао је техничке науке. Још као студент био је присташа Светозара Милетића. У Србију је прешао 1855. и био је најпре инжињер у Смедереву и Шапцу, а онда професор гимназија у Крагујевцу и Београду. Био је самоуки историчар, а историјом се бавио јер је знао добро мађарски, а у Будиму је било много извора за српску историју 17. и 18. века. Од највећег значаја и вредности за науку били су његови Споменици из будимског и пештанског архива 1-4. То је био поуздан извор иначе недоступних докумената од великог значаја за српску историју. Његовом научном раду недостајала је научна солидност, рад је био без савесне потпуности и доброга распореда. Највише труда је показао око издавања споменика, али мало је било издања и није пазио да ли су ти извори већ били одштампани. Настојећи да се покаже што већи патриота извртао је историју, па је због тога долазило до полемика са другим историчарима, у којима је лоше пролазио. Његове расправе не могу да се користе, јер су пуне мистзификација и плагијата.
Главна дела су му Критички поглед на историју Срба у Угарској, Прошлост, установа и спомен угарских краљевских шајкаша. Уводни део Калајеве Исорије Срба превео је и издао као Историју српског народа (1882). Написао је и биографију свог оца Јована. Народној библиотеци поклонио је 1901. вредне старине о историји српског народа.
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од 30. I 1872. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.
Izvor: Srpska enciklopedija