ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srpske političke elite i Vens - Ovenov plan (tom I): Stenografske beleške sa proširenih sednice Saveta za uglaglašavanje stavova o državnoj politici
Priredio: Vladimir Popović

Beograd 2010. Tvrd povez, ilustrovano , 303 strane.
Knjiga je, bukvalno, kao nova.
R26


Zbirka dokumenata edicije „Jugoslavenska kriza” Instituta za savremenu istoriju, naslovljena Srpske političke elite i Vens-Ovenov plan, okuplja svedočanstva o jednoj etapi pokušaja da se rat u Bosni i Hercegovini privede kraju. Posle neuspeha Haške konferencije i Kutiljerovog plana sukob se proširio Bosnom i Hercegovinom, obeležen ratnim zločinima i teškom humanitarnom krizom. Nastojanja međunarodne zajednice da se tok događaja preokrene odrazila su se na diplomatskom polju — Konferencija o Jugoslaviji, koju je organizovala Evropska zajednica, prerasta u stalni pregovarački instrument, Međunarodnu konferenciju o bivšoj Jugoslaviji. Umesto Pitera Karingtona i Žozea Kutiljera, kopredsedavaju lord Dejvid Oven u ime Evropske zajednice, i Sajrus Vens u ime Ujedinjenih nacija. Uspostavlja se direktna veza između pregovaračkog procesa i mera usvojenih u Savetu bezbednosti u cilju zaustavljanja konflikta. Podsticajima i prinudama, zaraćene strane se ponovo dovode za pregovarački sto, a na njemu se početkom 1993. nalazi sveobuhvatan predlog za uspostavljanje mira u Bosni i Hercegovini, koji se u ovom tomu prenosi u verzijama kakve su ponuđene na otvaranju pregovora u Ženevi početkom januara, i na njihovom zatvaranju krajem istog meseca.
Dokumenta okupljena u ovoj knjizi govore kako o ovom planu, tako i o reakciji sa kojom je primljen kod ljudi koji su predstavljali srpsku stranu. Njihovo viđenje rata i mira ostalo je zabeleženo u izvoru koji je okosnica ovog toma — Stenografskim beleškama sa proširenih sednica Saveta za usaglašavanje stavova o državnoj politici. Ove beleške nose oznaku „strogo poverljivo”, što bi značilo da po propisima koji su važili do 2009. nisu dostupne istraživačima barem 30 godina od vremena nastajanja, a u praksi često i duže. Međutim, u institucionalnom i administrativnom haosu u koji je zapala Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) i njihova sudbina je bila drugačija. Sa nestankom SRJ, pa nastankom i brzim nestankom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, trebalo bi da je građa nastala njenom aktivnošću prešla u ingerencije Kabineta predsednika Srbije. Ipak, deo ovih materijala, poznatih iz izvoda memoarske knjige Dobrice Ćosića Piščevi zapisi, postao je prevremena integralno dostupan. U vreme objavljivanja te knjige, bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević nalazio se u pritvorskoj jedinici Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Njegovu sudbinu su delili i mnogi drugi učesnici proširenih sednica Saveta za usaglašavanje stavova o državnoj politici. Na haškim optužnicama našli su se Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik i Zdravko Tolimir. Stoga je haško Tužilaštvo zatražilo na uvid dokumenta Saveta za usaglašavanje stavova o državnoj politici, i neke od njih je i dobilo. Oni su uvedeni kao dokazni materijal prilikom svedočenja Zorana Lilića, Ćosićevog naslednika i Miloševićevog prethodnika na funkciji predsednika SRJ, i tako postali dostupni javnosti. U ovoj knjizi se objavljuje deo tog materijala relevantan za pregovore o Vens-Ovenovom planu, koji se sastoji od transkripata dva zasedanja Saveta iz januara 1993.
Stenografske beleške januarskih zasedanja se objavljuju prema originalu koji je uveden u sudski spis, uz nužne lektorske intervencije i zahvalnost gospođi Juliji Bogoevoj koja je olakšala traganje po javnoj interaktivnoj bazi podataka sudskih dokumenata Haškog tribunala. Priložena je i studija čiji je cilj da rasvetli kontekst u kojem je nastao Savet za usaglašavanje stavova o državnoj politici, a u istom cilju je pridodata i hronologija mirovnih pregovora, zajedno sa biografskim registrom učesnika zasedanja i pomenutih osoba. Umesto zaključka, tom je zaokružen epilogom koji sadrži sećanja protagonista na ovu fazu rasprave o Vens-Ovenovom planu. Prvo sećanje dolazi iz dnevničkih beležaka Dobrice Ćosića, a drugo i treće iz memoara Nikole Koljevića i Biljane Plavšić, koji su iz Bosne pratili šta se događa u Ženevi. Izdvojeni su i najinteresantniji delovi iz obimne knjige Dejvida Ovena naslovljene Balkanska odiseja, kao i referat Alije Izetbegovića Predsedništvu BiH po njegovom povratku sa pregovora. Naposletku, priložen je i deo svedočenja lorda Ovena na suđenju Miloševiću, u kojem se svedok unakrsno ispituje o okolnostima u kojima je Vens-Ovenov plan nastao i nestao, a rat u Bosni i
Hercegovini produžen za više od dve godine.



Sadržaj:
Uvodne napomene
Nacrt mirovnog plana predložen 2. januara 1993.
Savet za usaglašavanje stavova o državnoj politici
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA PROŠIRENE SEDNICE
SAVETA ODRŽANE 9. JANUARA 1993
Izveštaj generalnog sekretara UN o aktivnostima na Konferenciji
STENOGRAFSKE BELESKE SA PROŠIRENE SEDNICE
SAVETA ODRZANE 21. JANUARA 1993.
Nacrt mirovnog plana predložen 30. januara 1993
Zaključne napomene lorda Ovena pri zatvaranju plenarne sednice

Epilog: Ženevska etapa mirovnih pregovora u sećanjima protagonista

Hronologija mirovnih pregovora o Bosni i Hercegovini

Biografski registar

Skraćenice

Summary
Beleška o priređivaču