ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Branislav Božović - Rudarska četa
Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1974
829 str.
tvrdi povez
stanje: dobro, posveta predsednika Skupšte Opštine Kosovska Mitrovica na predlistu.

Ratna prošlost naših naroda; Monografije jedinica NOV i PO Jugoslavije

Ljubo Milošević: Bravo rudari!
Pokret se nastavlja prema Prozoru. Prepadi iz utvrđenog ustaš­kog garnizona mogli su ugroziti naše kretanje ka Bosanskoj krajini. Zato je Vrhovni štab naredio da se Prozor oslobodi. Razvila se dvo­dnevna ogorčena borba. Naše jedinice vrše jak napad. Prvoga dana vodili smo borbu za neke isturene položaje oko grada, sa kojih su nas ustaše odbacile izvršivši jak protivnapad. Pred smiraj dana novim jurišem uspeli smo da ih pohvatamo.

Napad na sam grad ipak nismo mogli izvršiti dok ne uništimo uporišta ustaša na Kozjim stijenama, na grebenu koji se proteže iz­nad Prozora. Odatle je dobro naoružana ustaška posada mogla tući naše borce ne dopuštajući im da se približe gradu.

Komandant bataljona Pavle Jakšić pozvao je komandira Rudar­ske čete Đoku Zavadu i izdao mu kratku zapovest da likvidira Kozje stijene i time olakša prilaz Prozoru.

Komandir je naredio da se spremimo za pokret. Naša četa je tada imala trideset četiri borca jer su mnogi bili izbačeni iz stroja u do­tadašnjim borbama po Crnoj Gori, Hercegovini i istočnoj Bosni.

Za nekoliko trenutaka četa je bila postrojena i spremna za pok­ret. Saopštavajući nam zadatak, komandir nas je upozorio da je upo­rište veoma dobro utvrđeno.

Da bi zavarala ustaše, četa je krenula mimo Kozjih stijena ka nekom selu u koje smo stigli oko 18 časova. Prilikom pokreta ustaše su nas pratile mitraljeskom vatrom sa Kozjih stijena i iz grada jer su mislile da se povlačimo.

Prenoćili smo u šumi kod tog sela i sutradan, 13. jula rano, u 3 časa, izvršili pokret preko teško prohodnog terena. Vraćali smo se u pravcu Kozjih stijena s namerom da dođemo iza leđa ustaškom utvrđenju.

Jutro je bilo tmurno, počela je da pada kiša, a gusta magla se već kovitlala ispred naših očiju. Po šumskim proplancima je bilo mnogo jagoda, poneki od boraca saginjao se da bi koju ubrao.

— Brže, drugovi, zakasnićemo, naši čekaju na nas — opominjao je komandir.

Najedanput nastade u četi neko komešanje, smeh. To se Boća Pilović, “Krasni Brale” kako smo ga zvali, molio Svevišnjem da kiša i dalje pada kako bismo se lakše približili ustašama.

Zahvaljujući šumi i kiši približili smo se neprijatelju s leđa što se najviše moglo. Gledamo ustaše, njihove rovove, oružje. Njih ima oko sto pedeset, a nas svega trideset četiri, s malo municije — na puškomitraljeze po sto metaka, a na puške po pet do šest. I, retko u koga poneka bomba.

Borbeni raspored je već bio izvršen.

Na naše iznenađenje, na ivici šume pojavi se jedan ustaša, verovatno radi svoje potrebe. Nos u nos susreo se s Nikolom Bubalom. Jedan tup udarac, i ustaša je ostao nepomičan na zemlji.

Ispred nas su se čuli dugi mitraljeski rafali. Ustaše su gađale naše drugove koji su se već u toku noći primakli Prozoru, računajući s našim sigurnim uspehom ovde, na Kozjim stijenama. Jedan od us­taša je tada ugledao Đoku Zavadu, ali misleći da je to njegov saborac koji je malopre otišao u šumu, doviknu mu:

— Ej, Jože, ajde, požuri da vidiš kako komunisti bježe. Više se nije moglo čekati. Komandir glasno zapovedi da otvorimo vatru.

Grunuše rafali iz naših puškomitraljeza, planuše bombe.

— Juriš, ura, napred, proleteri!

U jednom naletu naši se borci nađoše u neprijateljskim rovo­vima. Ne znajući šta da rade, ustaše se dadoše u bekstvo, ostavljajući za sobom mrtve i ranjene, te ratnu opremu, oružje i municiju, koja nam je dobrodošla. Kozje stijene su zauzete zahvaljujući dobro spremljenoj taktičkoj varci.

Pri polasku na zadatak bio je ugovoren znak da se na Kozjim stijenama istakne crvena zastava. Zastavu je postavio Nikola Bubalo. Kada se zastava zalepršala, čuli su se povici naših boraca iz prozor­skih kotlina: “Bravo, rudari! Živeli, rudari”.

Radost i uzbuđenje prekinula je iznenadna žalost u četi. Pogi­nuo je hrabri mitraljezac Stevo Mihajlović. Noseći talijanski puškomitraljez, gonio je ustaše i kosio ih. U tom naletu, ne videći da mu je izostao pomoćnik, našao se licem u lice s jednim skrivenim ustašom u trenutku kada mu je šaržer u puškomitraljezu bio prazan. Ustaša ga je pogodio u čelo.

Sa Kozjih stijena smo posmatrali kako naši borci stežu obruč oko varošice. Primičući se korak po korak, polako su se prebacivali u grad i nastavljali borbu za svaku kuću.

Nešto oko 14 časova, trećeg dana borbe, 1. proleterska i 3. sandžačka brigada oslobodile su Prozor. U središtu grada zalepršala se se crvena zastava.

Ljubo Milošević, Branislav Božović, “Rudarska četa”