ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985.
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Thucydides - History of the Peloponnesian War
Tukidid - Peloponeski ratovi

Penguin, 1985.
Mek povez, 648 strana, potpis bivseg vlasnika na predlistu.

Tukidid (antgrč. Θουκυδίδης [Thoukydídēs, moderno Thoukydídis]; Halimunt, malo pre 454. p. n. e. — Atina, oko 396. p. n. e.) je bio grčki istoričar iz Halimunta kod Falera i autor monografije Istorija Peloponeskog rata, koja obrađuje sukob iz 5. veka između Sparte i Atine od događaja koji su mu prethodili do 411. p. n. e.[3]

U isti mah, Tukidid se smatra tvorcem političke i naučno-kritičke istoriografije, zbog toga što je daleko prevazišao svoje prethodnike intenzivnim udubljivanjem u strasti i u međuhelenske socijalne, ekonomske i vojne odnose, kao i težnjom da činjenice prikaže u njihovoj punoj prirodnosti oslobađajući ih pritom od svega što nije u vezi sa njima.[3]

Antička i moderna nauka slažu se u oceni da je Tukidid najveći istoričar Antike.[4][5][6][7] On je svoju Istoriju Peloponeskog rata napisao ne samo kao savremenik onih od kojih je prikupljao činjenice proveravajući ih sa više strana, nego i kao učesnik mnogih događaja kako ratnih, tako i političkih.[8]

Takođe poznat kao otac političkog realizma, koji ponašanje pojedinaca, kao i potonji ishod odnosa između država smatra posredovanim i zasnovanim na strahu i samointeresu.[9] Njegovi tekstovi se i dalje proučavaju na univerzitetima i vojnim akademijama širom svijeta.[10] Melijanov dijalog se smatra suštinskim delom teorije međunarodnih odnosa, dok njegovu verziju Periklovog pogrebnog govora naširoko proučavaju politički teoretičari, istoričari i studenti klasike.
Biografija

O Tukididovom životu najznatnije informacije pruža nam upravo njegovo delo. Od ostalih dela posvećenih njemu, izdvaja se najopširniji životopis u rukopisu, a sastavio ga je Marcelin iz 5. veka n. e. Pored toga, vredi spomenuti anonimni Θουκίδιδου βίος i kratak članak od Suide.[11]

Rođen je u atičkom selu Halimuntu kod Falera, što je potvrđeno na osnovu natpisa na njegovom grobu koji je zabeležio Marcelin u šesnaestoj glavi pomenutog mu dela: „Ovde počiva Tukidid, Olorov sin, Halimunćanin“. Otac mu se zvao Olor, što osim grobnog natpisa potvrđuje i sam Tukidid:

... u dogovoru sa Euklidom, zapovednikom koji je došao iz Atine da čuva ovo mesto (Amfipolj), pošalju po drugoga zapovednika tračke oblasti, Tukidida, sina Olorovog, pisca ove knjige (tj. Istorija peloponeskog rata).[12]

Izabran je za zapovednika atinske flote i vojske na Tasosu zato što je njegova porodica posedovala rudnike srebra u blizini Amfipolja, stoga je dobro poznavao oblast i imao veze među bitnijim ljudima. Nije stigao da na vreme spreči da Amfipolj ne osvoji spartanski zapovednik Brazida što je bio razlog za njegovo proterivanje iz Atine, kako on sam navodi u svom delu. Takođe nam govori da je zbog prirode svoje pozicije mogao lako da se kreće i sarađuje sa Peloponežanima što je značajno za izvore informacija o samom ratu i objektivnost njegovog dela.
Dokazi iz klasičnog perioda

Tukidid se predstavljao kao atinjanin, govoreći da mu se otac zvao Olorus i da je bio iz atinskog dema Halimusa.[13] Još uvek postoji pomalo sumnjiva anegdota iz njegovog ranog života. Još kao mladić od 10–12 godina, on i njegov otac trebali su da odu na Atinsku agoru gde je mladi Tukidid slušao predavanje istoričara Herodota. Prema nekim pričama, mladi Tukidid je plakao od radosti nakon što je čuo predavanje, odlučivši da će pisanje istorije biti njegov životni poziv. U istom izveštaju se takođe tvrdi da je posle predavanja Herodot razgovarao sa omladinom i njegovim ocem, rekavši: Oloros, tvoj sin, žudi za znanjem. U suštini, ova epizoda je najverovatnije iz kasnijeg grčkog ili rimskog izveštaja o njegovom životu.[14] Preživeo je atinsku kugu,[15] koja je usmrtila Perikla i mnoge druge Atinjane. On takođe beleži da je posedovao rudnik zlata u Kušnici (doslovno „Iskopana šuma“), priobalnom području u Trakiji, naspram ostrva Tasos.[16]
Ruševine Amfipolja kako ih je zamislio E. Kuzineri 1831: most preko Strume, gradska utvrđenja i akropolj

Zbog svog uticaja u Tračanskoj oblasti, pisao je Tukidid, poslat je kao strateg (general) na Tasos 424. p. n. e. Tokom zime 424–423. p. n. e., spartanski general Brazida napao je Amfipolj, pola dana plovidbe zapadno od Tasosa na tračkoj obali, što je izazvalo bitku kod Amfipolja. Eukle, atinski zapovednik u Amfipolju, poslao je Tukididu zahtev za pomoć.[17] Brasida, svestan prisustva Tukidida na Tasosu i njegovog uticaja na ljude iz Amfipolja, i plašeći se pomoći koja mogla stigla morem, reagovao je brzo da ponudi umerene uslove Amfipoljanima za njihovu predaju, što su oni prihvatili. Dakle, kada je Tukidid stigao, Amfipolj je već bio pod kontrolom Sparte.[18]

Amfipolj je bio od značajnog strateškog značaja, a vest o njegovom padu izazvala je veliko zaprepašćenje u Atini.[19] Za to je okrivljen Tukidid, iako je on tvrdio da to nije njegova greška i da jednostavno nije uspeo da stigne na vreme. Zbog neuspeha da spase Amfipolj, prognan je:[20]

Proživeo sam sve to, bio sam dovoljno zreo da shvatam događaje i obraćam pažnju na njih kako bih saznao tačnu istinu o njima. Takođe mi je bila sudbina da budem izgnan iz svoje zemlje dvadeset godina nakon moje komande u Amfipolju; i budući da sam bio prisutan sa obe strane, a posebno među Peloponežanima zbog svog izgnanstva, imao sam slobodnog vremena da donekle podrobno posmatram događaje.

Koristeći svoj status izgnanika iz Atine da slobodno putuje među peloponežanskim saveznicima, mogao je da posmatra rat iz perspektive obe strane. Tukidid je tvrdio da je počeo da piše svoju istoriju čim je izbio rat, jer je smatrao da će to biti jedan od najvećih ratova vođenih među Grcima po obimu:

Tukidid, Atinjanin, pisao je istoriju rata između Peloponežana i Atinjana, počevši od trenutka kada je izbio, verujući da će to biti veliki rat, vredniji od bilo kojeg prethodnog.[21]

Ovo je sve što je Tukidid napisao o svom životu, ali nekoliko drugih činjenica je dostupno iz pouzdanih savremenih izvora. Herodot je pisao da je ime Olorus, ime Tukididovog oca, povezano sa Trakijom i tračkim kraljevstvom.[22] Tukidid je verovatno preko porodice bio povezan sa atinskim državnikom i generalom Miltijadom i njegovim sinom Kimonom, vođama stare aristokratije koju su zamenile radikalne demokrate. Kimonov deda po majci takođe se zvao Olorus, što čini vezu prilično verovatnom. Jedan drugi Tukidid je živeo pre istoričara i takođe je bio vezan za Trakiju, što je činilo i porodičnu vezu među njima vrlo verovatnom.