Autor - osoba Šivananda, Svami
Naslov Karme i bolesti ; Pobeda nad besom ; Pobeda nad strahom ; Filozofija snova / Sri Svami Šivananda ; prevod sa engleskog Aleksandar Đusić
Jedinstveni naslov Karmas and Diseases. Conquest of Anger. Conquest of Fear. Philosophy of Dreams. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 2005 (Beograd : Akademska štampa)
Fizički opis 170 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Đusić, Aleksandar (prevodilac)
Zbirka Latice hiljadu lotosa : edicija spiritualnosti Istoka
ISBN 86-7348-179-1 (broš.)
Napomene Prevodi dela: 1. Karmas and Diseases ; 2. Conquest of Anger ; 3. Conquest of Fear ; 4. Philosophy of Dreams / Sri Swami Sivananda
Tiraž 1.000
O autoru: str. 168-170.
Predmetne odrednice Hinduizam
Joga

Četiri knjige u jednoj!
Jedan od najvećih indijskih mudraca 20. veka pomaže nam da shvatimo uzročno-posledičnu vezu između naših postupaka i raznih vrsta oboljenja koja iz njih proističu. „Sve bolesti od kojih od rođenja patimo su proizvodi postupaka koje smo učinili u prethodnim vremenima… Loša dela ne prolaze bez gorkih posledica po počinioca. Ovde su navedeni neki od brojnih žalosnih životnih uslova u kojima čovek mora da živi usled svojih nepažljivih grešnih dela.“
„Strah je veliki neprijatelj čoveka. On je protivnik njegovog napretka. On remeti njegov mir i sklad. Sisa i crpi njegovu vitalnost i energiju.
Psiholozi su mišljenja da ne može biti apsolutne neustrašivosti i da se jedino može uložiti odlučan napor da se savlada strah. To je netačno. Psiholozi nemaju transcendentalno iskustvo. Savršen mudrac koji ima znanje o Bramanu je apsolutno neustrašiv.“ Ova knjiga baca mnogo svetla na uzroke i karakteristike straha. Ona predlaže delotvorne lekove za istrebljenje straha i razvijanje hrabrosti i moralne čvrstine.
„Uzrok greha ili pogrešnog postupanja u ovom svetu je želja. Bes je samo oblik želje. Bes je zapravo sama želja. Jer, kada želja nije zadovoljena, čovek postaje ljut na one koji stoje kao prepreka na putu ispunjenja.“
Sri Svami Šivanandađi Maharadž pruža nam dragoceno uputstvo za metode za vođenje rata protiv ovog kobnog neprijatelja čoveka.
„Duboka mudrost dolazi kroz razmišljanje o snovima.
Niko nije zaista sebe upoznao ako nije izučavao svoje snove. Izučavanje snova pokazuje kako je tajanstvena naša duša. Svaka predstava u snu ima značenje. San je poput pisma napisanog na nepoznatom jeziku. Snovi imaju svrhu ili razveseljavanja ili rastuživanja i zastrašivanja sanjača, da bi mu time bilo uzvraćeno za njegova dobra i loša dela. Njegova adrišta (sila prošlih karmi) na ovaj način obezbeđuje delotvoran uzrok snova.“
„Sve dok sanjač sanja, objekti sna su stvarni. Kada se probudi, sanjani svet postaje iluzoran. Kada čovek dostigne prosvetljenje ili znanje o Bramanu, ovaj svet jave postaje nestvaran kao i svet sna.“

Svami Sivananda Sarasvati (engleski: Svami Sivananda Sarasvati, Devanagari: savāmī śivānanada sarasasarasarasava, 1887–1963), propovednik joge i Vedante. Osnovao je Društvo za božanski život u Rišikešu, Utarakhandu 1936. godine i napisao skoro 300 knjiga o jogi, vedanti i mnogim drugim temama.
Svami Šivananda je rođen 8. septembra 1887. u selu Pattamadai, Tamil Nadu, Indija, u pobožnoj porodici PS Vengu Ijera, službenika državnih prihoda i bhakte Gospoda Šive i Parvati Amala, koji ga je nazvao Kupusvami. Odličan je učenik i dobar sportista i gimnastičar. On pokazuje saosećanje prema siromašnima i životinjama. Po završetku srednjeg obrazovanja, pridružio se koledžu u Tiručirapali, gde je učestvovao u debatama i predstavama. Godine 1905. igrala je Elenu u Šekspirovoj drami San letnje noći. Posle tri godine na fakultetu prelazi na Medicinski institut Tanjore, gde je bio odličan učenik. Po završetku instituta počeo je da radi kao lekar u Tiručiju i uz zajam od 100 rupija od majke počeo je da izdaje medicinski časopis Ambrozija. Često poklanja časopis besplatno, jer ga je sramota da traži novac. Ubrzo nakon očeve smrti, dr Kupusvami je pozvan da služi u Maleziji i otišao je na brod Tara 1913. U Maleziji se dr Kupusvami bavio medicinom deset godina, gradeći reputaciju svojom posvećenošću i odricanjem od naknada za siromašne pacijente. . Jedan hinduistički asketa mu je dao knjigu sa duhovnom tematikom Jiva Brahma Aikiam, koja je podstakla njegovo interesovanje za duhovnost. Počeo je da čita knjige Svamija Rame Tirte, Svamija Vivekanande, Šankare, Imitacija Hrista Tomasa Kempiskea, Bibliju i knjige Teozofskog društva. Svakodnevno je praktikovao joga asane, molitvu i obožavanje i proučavao Bhagavad Gitu, Mahabharatu, Ramajanu i Bhagavata Puranu. Kako je vreme prolazilo, stekao je osećaj da medicina leči samo površno i 1923. godine napušta svoju unosnu profesiju i vraća se u Indiju u potrazi za duhovnim prosvetljenjem.
Inicijacija
Kupusvami je sleteo u Madras i posetio Varanasi, Nasik, Punu i Rišikeš, gde je 1. juna 1924. sreo svog gurua Svamija Višvanandu Sarasvatija, koji ga je inicirao u monaški red koji je osnovao Shankara dasanami sampradaia i dao mu ime Šivananda. Pošto je Kupusvami proveo samo nekoliko sati sa svojim guruom, potpunu ceremoniju inicijacije je kasnije izveo Svami Višnudevananda, šef Kailaš ašrama. Nakon svoje inicijacije, Šivananda se nastanio u Rišikešu i posvetio se intenzivnoj duhovnoj praksi. Nekoliko godina se podvizavao, ali i pomagao bolesnima. Uz novac od polise osiguranja, Šivananda je 1927. godine osnovao medicinsku službu u Lakšmandžuli i služio je hodočasnicima, svecima i siromašnima koristeći svoje medicinsko znanje. Šivanandina duhovna praksa je kulminirala iskustvom nirvikalpa samadhija (ekstatične nadsvesti).
Posle nekoliko godina, Šivananda je putovao po celoj Indiji i posetio mnoga svetilišta i svece, uključujući Ramesvaram i ašrame Šri Aurobindo i Ramana Mahariši u Južnoj Indiji, Badrinath u Utarakhandu i posetio jezero Manasarovar na planini Kailash (na Tibetu) 1931. Provodi sankirtan (grupno versko pevanje) i drži govore...

MG P32 (N)