ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jugoslavija stupa na Bliski istok: stvaranje jugoslovenske bliskoistočne politike 1946-1956 / Vladimir Petrović


Beograd 2007. Tvrd povez, ilustrovano, 261 strana.
Knjiga je odlično očuvana (kao nova).
R5


Socijalistička Jugoslavija je decenijama vodila prepoznatljivu bliskoistočnu politiku, karakterisanu podrškom arapskim zemljama i pokretima, osudom Izraela, ekonomskim prodorom u region i kritikom zapadnog imperijalizma. Radilo se o orijentaciji koja je jednu udaljenu oblast približila iskustvu velikog broja Jugoslovena, uvodeći u njihov mentalni prostor figure poput Gamala Abdula Nasera, Jasera Arafata, Reze Pahlavija i Sadama Huseina, menjajući život mnogih porodica obezbedivanjem učešća u unosnim investicionim projektima, dražeći maštu predstavama o nafti i pesku, interesima i krvi. Ova politika se, zajedno sa samom državom koja ju je sprovodila, osula oktobra 1991. obnovom odnosa sa Izraelom. Medutim, njen nestanak je lakše datirati i objasniti od nastanka. Nestala u dahu, jugoslovenska bliskoistočna politika je nastajala godinama. Upravo je taj nastanak predmet interesovanja ove studije.
Potraga za nastankom jugoslovenske bliskoistočne politike vodi u prvu posleratnu deceniju, tokom koje se jasno može pratiti prerastanje jugoslovenskog interesovanja za Bliski istok od gotovo nikakvog do veoma zapaženog. Uporednim prelistavanjem bilo kojeg jugoslovenskog glasila iz 1946. i 1956, pada u oči velika razlika u obimu i kvalitetu informacija vezanih za Bliski istok. U štampi, koja je sredinom 50-ih godina bila puna egzotičnih putopisa i političkih analiza bliskoistočne problematike, sredinom 40-ih bi se sa mukom našao poneki napis o regionu. Ovaj uzlet je primetan i u dokumentima koji presecaju pomenuti period: Titov spoljnopolitički referat sa Šestog kongresa SKJ (1952) ne pominje Bliski istok, a na Sedmom kongresu (1958) počinje njegovom analizom. Jugoslavija je 1945. u regionu bila predstavljena samo po slanstvom u Kairu i ambasadom u Ankari. Deset godina kasnije ambasade ili poslanstva postoje u Egiptu, Siriji, Libanu, Izraelu i Turskoj. Krajem 40-ih godina ambiciozni diplomata upućen u ovu oblast verovatno bi se osetio kažnjenim, krajem 50-ih polaskanim. U tom periodu politika prema Bliskom istoku sa potpune periferije zauzela je važno mesto u međunarodnim odnosima socijalističke Jugoslavije i od nekoherentnih, iskidanih, katkad protivrečnih predstava prerasla u prepoznatljivu erijentaciju.



Sadržaj:
PREDGOVOR
Uvod
: JUGOSLAVIJA I BLISKI ISTOK POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Jugoslovenski pogled iz lagera
Sukob sa Informbiroom: mogućnosti nove politike
Bliski istok: progresivne države ili progresivni pokreti
Prva glava
: BILATERALNE OSNOVE JUGOSLOVENSKE BLISKOISTOČNE POLITIKE
Jugoslavija i nastanak Izraela
— Rat na Bliskom istoku
„Nastanak” jugoslovensko-egipatskih odnosa
— Kraj Farukovog režima
— Promena?
— Približavanje
Najvažnija bliskoistočna bilaterala: Velika Britanija
— Ka izboru regionalnog partnera
Druga glava
: OD REGIONALNE INTEGRACIJE KA AKTIVNOJ MIROLJUBIVOJ KOEGZISTENCIJI
Jugoslavija i Bliski istok u globalnoj politici paktova
— Odraz promene: ideološka osnova saradnje
— Sastanak Tito—Naser

Politikom koegzistencije protiv politike paktova
— Incident u Gazi i Bagdadski pakt
— Partner pronađen?

Treća glava
: HLADNI RAT NA BLISKOM ISTOKU
Sovjetska penetracija na Bliski istok
— Jugoslavija, SSSR i oružje
— Naoružavanje Egipta i razvoj krize
Formiranje jugoslovenske politike

— Putnici: Dales na Brionima, Kardelj u Londonu, Tito u Kairu
— Britanska reakcija i jugoslovensko prihvatanje izazova

Četvrta glava
: OBZNANA JUGOSLOVENSKE BLISKOISTOČNE POLITIKE

Igra u anglo-američkom raskoraku
— Napetosti u regionu
— Moskovski ugao
Brionski samit
— Inicijativa i očekivanja
— Tok i ishod
— Američki udarac
Peta glava:ODBRANA JUGOSLOVENSKE BLISKOISTOČNE POLITIKE
Otvaranje krize
— Jugoslavija se postavlja
— Praktični potezi
Posledice Sueca
— Rat
— Mađarska kriza
— Rasplet suecke krize
— Jugoslavija i pristup regionu
ZAKLJUČAK
ILUSTRACIJE
POLITIČKO PRIJATELJSTVO TITA I NASERA

Uloga ličnosti od teologije do teleologije
Tito i Naser: Od političkog prijateljstva do prijateljske politike
Političko prijateljstvo i strukturiranje medudržavnih odnosa
Ka reflektovanoj posredničkoj ulozi istoriografije
DOKUMENTA
PRILOZI
Ekscerpti iz Sajks-Pikoovog ugovora
Protokol iz Sevra
DOSIJE SUEC
ILUSTRACIJE
IZVORI I LITERATURA
SUMMARY
REGISTER LIČNIH IMENA
BELEŠKA O AUTORU