ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlično očuvano



U ediciji „(Ne)pročitana istorija” ugledne jagodinske izdavačke kuće „Gambit”, koja se već duže od decenije bavi prevashodno istoriografskim istraživanjima sa srpskih i balkanskih prostora, ove jeseni iz štampe se pojavilo drugo i dopunjeno izdanje na srpskom jeziku studije o poreklu Albanaca pod naslovom „Ko su Albanci” znamenitog akademika prof. dr Kaplana Burovića, jednog od najpriznatijih svetskih istraživača u poznavanju prošlosti, etnogeneze i metamorfoza albanskog naroda.
Akademik, profesor dr Kaplan Burović rođen je 1934. godine u Ulcinju i imao (i ima) izuzetno buran život zbog svojih političkih i istorijskih stavova koje je javno iznosio (objavio preko sto knjiga) kao književnik, naučnik i publicista.
NAUČNA STUDIJA
– Albanološke teze akademika, prof. dr Kaplana Burovića su rezultat njegovih prethodnih istraživanja tokom studiranja problema strogo akademskom akribijom, bez pristrasnosti, bez predubeđenja. Ko god ih bude pročitao, pa bio on i do srži indoktrinirani Albanac, odmah će shvatiti da oni, Albanci, niti su autohtoni (ni na teritoriji same Albanije, a kamoli na Kosovu i ma gde drugde!), niti su geneološki sledbenici Ilira, ponajmanje Pelazga. Ovim svojim strogo naučnim studijama, otkrićima i argumentima, on je zaslužio našu pažnju i svestranu zahvalnost, pa i divljenje za građansku smelost kojom nam ih je predstavio. Akademik Burović nije samo talentovani naučnik, već i heroj koji pripada ne samo svom narodu, već svim balkanskim narodima, pa i šire – reči su dr Orla Ivanovskog, višeg savetnika na Institutu nacionalne istorije u Skoplju.
U Skoplju je diplomirao na Albanalogiji, ali je zbog disidentskih stavova bio osuđen na dve godine zatvora, pa je, na putu za SSSR, prešao u Albaniju gde je diplomirao na Fakultetu albanskog jezika i književnosti u Tirani i onda po albanskim zatvorima proveo 43 godine gde mu je porodica razorena i razrušena. Mnogi su ga podržavali i proglašavali za Mendelu Albanije, Isusa Hrista i Boga, ali je po izlasku iz zatvora morao da napusti Albaniju (jer se nikada nije odrekao svog srpsko-crnogorskog porekla i jugoslovenskog državljanstva) i sada živi u Švajcarskoj od izuzetno skromnih sredstava, piše i objavljuje – mada albanska mafija, uz pomoć nekoliko izuzetno jakih država, kontinuirano radi protiv njega i njegovih knjiga, ali je bez obzira na sve probleme, unet u mnoge enciklopedije, pa i u svetsku Vikipediju, biografski leksikon „Srbi u svetu” na srpskom i engleskom jeziku i „Leksikon crnogorske culture”, a odlikovan je medaljom „Srpska kruna” i proglašen za „Srpskog Viteza”, dok su preko medija mnogi govorili da je zaslužio i Nobelovu nagradu i do danas je u svetu za i protiv akademika Burovića objavljeno oko 150 knjiga.
U ovoj studiji akademik Burović argumentovano, istrajno i, čini se, neutralno opisuje i objašnjava etnogenezu i metamorfoze albanskog naroda i to tako ubedljivo i razložno da, i po mišljenjima mnogih vrhunskih znalaca ove problematike, uključujući i albanske profesore Univerziteta i akademike, ne ostavlja nikakvog prostora za eventualne dileme, čime se verifikuje u jednog od najboljih svetskih poznavalaca ove tematike i, upravo i baš zbog toga, ostaje na nišanu albanskih ekstremista i njihovih, ne baš malobrojnih saveznika, koji ne dozvoljavaju da se u Albaniji čak ni za novac ne štampa ni jedna njegova knjiga, a pokušavaju da ucene štampare i knjižare po celom svetu da to ne čine – što im, dobrim delom, i uspeva.
… Drastičan primer za ovo je Albanija, odnosno cela albanska nacija, svi Albanci, Šćipetari ili Šiptari, kako ih mi zovemo, bilo da žive u Albaniji, u samoproglašenoj državi Kosovo, ili kao dijaspora u Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori i Srbiji. Osnovni razlog za ovo je što se kod Albanaca, kao pastirskog i nomadskog naroda, kasno probudila nacionalna i državotvorna svest – tek kada su okolne nacije već bile formirale svoje države oslobodivši se iz turskog ropstva. Albansku državu, zapravo, nisu ni formirali sami Albanci, već Italijani i Austrijanci, 1912. godine, da bi sprečili Srbiju da izađe na Jadransko more.
Država je, dakle, Albance zatekla kao pastirski, plemenski narod koji živi izolovanim patrijarhalnim životom u planinama i rečnim dolinama, bez pismenosti, bez kulturnih i civilizacijskih tekovina, bez puteva i gradova – piše, pored ostalog, u analitičnom predgovoru pod naslovom „Poreklo nacije u službi politike” ugledni jagodinski romansijer, esejista, pripovedač i novinar – nekadašnji direktor i glavni odgovorni urednik „Novog puta” Borislav Radosavljević.
Akademik Burović u svojoj studiji odgovara na pitanje „Ko su Albanoi”, objašnjava pojam „Arnaut”, odgovara na pitanje „Kad su došli Albanci u Albanon” i konstatuje da „Albanci nisu Iliri”, pa iznosi „Hipoteze o poreklu Albanaca”, kao i „Argumente Albanaca” i „Cediranje albanskih naučnika” da bi decidirano odgovorio na krucijalno pitanje „Ko su Albanci?”, opisao „Ekspanziju Albanaca”, „Seobe Albanaca”, „Poreklo Albanaca u Srbiji (Kosovo i Metohija), u Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj”, konstatovao „Albaniziranje Srba, Makedonaca i Crnogoraca”, naveo „Prezimena Albanaca koja svedoče njihovo slovensko poreklo”, opisao „Albanske teritorijalne pretenzije” i „Koktel albanske krvi”. Pri kraju studije od više od 350 strana akademik Burović prezentira sopstvenu biografiju i bibliografiju, kratak izvod i registar imena.
MOŽDA ĆEMO PRIZNATI
– Sve što kaže akademik Burović o poreklu Albanaca znamo mi to pre njega i bolje od njega, ali sada nije vreme da se to kaže. Treba da prethodno ujedinimo Kosovo sa Albanijom, pa ćemo tada i mi to priznati.
Akademija nauka Albanije
Ostavimo čitaocima da potraže kod izdavača ovu izuzetno vrednu i zanimljivu knjigu, ali kako bi im bar malo zadovoljili radoznalost reći ćemo da je utvrđeno da su današnji Albanci (najverovatnije) poreklom sa Kavkaza i da je reč o nekom tatarskom plemenu (po jeziku najsličnije Litvancima sa kojima su, verovatno, išli i do Baltika) koje je imalo kontakata i sa Slovenima i tako zajedno sa Bugarima došlo na Balkan gde je doživelo brojne metamorfoze i umalo, u više navrata, nije bilo u potpunosti asimilovano.
Danas svi znaju kakva je situacija, a ostatak valja pročitati iz ove izvanredne studije. Jer, to su ljudi koji žive u susedstvu sa nama. I ma kako se stvari odvijale (dobro ili loše) prve susede svakako treba dobro, dobro upoznati. Ova knjiga jedan je od čeonih putokaza toga smera.

Istorija albanije albanaca albanska povijest albanskog naroda